Tomas Zidhof: Radoznalost, ali i istrajnost

DW: Gospodine Zidhof, čestitamo na Nobelovoj nagradi za medicinu i fiziologiju. Kako ste se osećali kada ste za to saznali?

Tomas Zidhof: Bio sam naravno iznenađen, pomalo skeptičan i vrlo srećan. Pre svega samo se obradovao zbog mojih ljudi jer je za njih veoma važno da rade u uspešnoj laboratoriji.

Mnogo godina radite na Univerzitetu Stenford, pre toga ste bili na Institutu Maks Plank za eksperimentalnu medicinu u Getingenu. Po čemu se razlikuju uslovi za istraživanje u Nemačkoj i u SAD?

Razlike su ogromne. U Nemačkoj je istraživanje veoma dobro finansirano. U SAD morate da se borite za novac. Ali zato u Nemačkoj ima više problema oko komunikacije nego u Americi. Ovde laboratorije bolje sarađuju, time je istraživanje dinamičnije.

Možda ćete sada, sa Nobelovom nagradom u džepu, dobiti ponude iz Nemačke?

Ne, za Nemačku sam prestar. U Americi sa svojih 57 godina možda više nisam mlad, ali nisam pred penzijom, kao u Nemačkoj. Kada odete u penziju sa 65 ili 68, to znači da sa 60 godina morate polako da počnete da privodite posao kraju. Sumnjam da sam zainteresovan za tako nešto.

Zašto uopšte istražujete u biologiji?

Pre svega smatram uzbudljivim istraživanje mozga. U nauci ima još mnogo interesantnih i još uvek neodgovorenih pitanja – na primer o nastanku i širenju univerzuma. Ali za mene, inače vrlo zainteresovanog za umetnost i kulturu, neverovatno je interesantno pitanje koji su procesi u mozgu odgovorni za razmišljanje i osećanje.

U školi ste bili dobri skoro u svim predmetima, osim u sportu. Imate li pored sporta još nekih slabosti?

Moj najveća lična mana je nestrpljivost. Sa sportom sam se u međuvremenu pomirio. Sada se čak rado bavim sportom.

Ali vaše kolege kažu da ste ljubazni i uvek vrlo strpljivi...

Verujem da svoju nestrpljivost mogu dobro da prikrijem (smeh)…

Šta biste danas radili da niste postali biolog?

Za mene su neverovatno interesantni istorija, a pre svega istorija umetnosti i kulture. Na drugoj strani je takođe od koristi studiranje prava ili ekonomije, ako želite da utičete na svet. Time možda dođete u poziciju da na stvari zaista i aktivno utičete.

Šta je najvažnije za jednog naučnika?

Voleo bih da mogu da odgovorim na to pitanje. Mislim da je radoznalost ekstremno bitna. Ali i energija kako biste sproveli projekte do kraja.

Može li se istrajnost naučiti?

To zavisi od toga kako odrastate i kakav ste čovek. Ima ljudi koji po prirodi imaju više energije od drugih i vrlo sam zahvalan da je to i kod mene tako.

Tomas Zidhof, rođen 1955. u Getingenu u Nemačkoj, profesor je biohemije na Univerzitetu Stenford. Ove godine je zajedno sa Amerikancima Džemsom Rotmanom i Rendijem Šekmanom dobio Nobelovu nagradu za medicinu.

Intervju: Mu Ciu / ii
Odg. urednik: Nemanja Rujević