1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

„Tome treba stati na kraj!“ – seksualno nasilje u Egiptu

Bjern Blaške ARD, Kairo
23. septembar 2020.

U Egiptu je seksualno nasilje široko rasprostranjeno, ali do sada je retko koji slučaj završavao pred sudom. Mnoge žene stidele su se da o tome pričaju, a često su i same proglašavane krivima. Ali se polako menja.

https://p.dw.com/p/3iryH
Foto: privat

Egipat doživljava neku vrstu svoje #MeToo debate. Povod je slučaj jednog 21-godišnjeg studenta. On se tereti za seksualno uznemiravanje i silovanje više od sto žena. Na stranici Instagrama pod nazivom „Assault Police“ žene su počele da pišu o njegovim zlodelima. Državno tužilaštvo pokrenulo je istragu, mladića je uhapšen i pozivaju se žene da podnesu prijave i daju iskaze. U okviru tog procesa, u javnosti su se pojavila i imena drugih seksualnih zlostavljača.

Tako je 24-godišnja pesnikinja i novinarka Ala Hasanein nastupila na egipatskoj televiziji i pričala o tome kako ju je ugledni izdavač Mohamed Hašim pre otprilike godinu dana seksualno napao u njegovoj kancelariji. Čoveka koji je 2011. dobio nagradu nemačkog Pen centra za „posebne zasluge u pomaganju progonjenim autorima“, ona je u međuvremenu prijavila policiji.

-pročitajte još: Pomoć muškarcima – da ne tuku žene

Široko rasprostranjeno seksualno nasilje

Nakon toga, Ala Hasanein doživela je ono što u sličnim situacijama žene u Egiptu doživljavaju često: kada se usude da govore o seksualnim napadima, mnogi izokreću pitanje krivice i prenose odgovornost na žrtvu. Uobičajeni argument glasi da su se suviše izazovno obukle i na taj način isprovocirale muškarca. „Nakon što sam pričala o svom slučaju, pokrenuta je velika kampanja širenja laži i vrđanja. Bili su to prigovori poput: ’Zašto je uopšte tamo išla?’, ’Zašto se tako oblačila?’ i tome slično. Ali to me nije naročito pogodilo, jer sam uverena da nisam kriva je, i da je optuženih stvarni zločinac.“

Duboko tradicionalno i patrijarhalno društvo
Duboko tradicionalno i patrijarhalno društvoFoto: picture-alliance/dpa/R. Hackenberg

Godine 2013. jedno istraživanje Ujedinjenih nacija pokazalo je da je 93 odsto Egipćanki koje su učestvovale u anketi doživelo neki oblik seksualnog nasilja. Ali vrlo retko su ti slučajevi prijavljivani ili procesuirani – najčešće zato što je žene sramota, a njihove porodice žele navodno da sačuvaju nekakav porodični ugled.

„Majka i sestre mi pružaju veliku podršku. Znam da su one za mene uvek tu. Ja sa svojom porodicom imam veliku sreću, ali znam da mnoge druge devojke ne mogu da računaju na toliku podršku njihovih porodica.“

-pročitajte još: „Pandemija nasilja nad ženama“

Osim toga, egipatsko pravosuđe je žene decenijama stavljalo u poziciju onih koji su saodgovornih. Njima se recimo prebacuje se suviše slobodno oblače. Ali Ala Hasanein se nada da su se vremena u Egiptu u međuvremenu promenila. „Seksualno uznemiravanje doživljavamo svakodnevno – na ulici, fakultetu, na radnom mestu. I ne kažemo ništa, jer smo se navikle da ćutimo. Ali taj đavolji krug ćutanja mora da se probije. To bi moglo da podstakne još više žena da počnu da govore, a to bi mnoge muškarce moglo da uplaši.“

Narativ o krivici žrtve

Sada se čini da su i egipatske institucije krenule u borbu protiv seksualnih nasilnika. U avgustu je izglasan zakon kojim se ženama garantuje anonimnost ukoliko podnesu prijavu zbog seksualnog nasilja. Osim toga, naučni i teološki autoriteti sa Azhare, najvažnije religijske institucije u Egiptu, pokrenuli su posebnu kampanju. Tako se recimo kroz filmove muškarcima objašnjava da je zabranjeno i nemoralno seksualno uznemiravati žene ili biti nasilan prema njima. Navodi se i da je sasvim nevažno kako su žene obučene, te da žrtva seksualnog nasilja nikada ne snosi krivicu.

„Da, naravno da bi trebalo voditi ovakve kampanje. Važno je i ono što se objavljuje na društvenim mrežama, ili razgovori roditelja i dece. Nema boljeg načina za rešenje tog problema od povećanja senzibilnosti u društvu. Tu društvene mreže na internetu igraju i pozitivnu i negativnu ulogu – ali poslednjih godina imale su pozitivan uticaj, doprinele su tome da se poveća osetljivost time što se razgovaralo o temama koje su do tada bile tabu. To je veoma važno, to je veoma pozitivan korak.“

Sve glasniji protesti protiv seksualnog nasilja u Egiptu
Sve glasniji protesti protiv seksualnog nasilja u EgiptuFoto: picture-alliance/AP Photo/A. Nabil

Zastareli zakoni koji diskriminišu

Da li to znači da je u Egiptu zaista u toku šira društvena rasprava o seksualnom nasilju nad ženama? „Da budem iskrena, u medijima ne vidim ozbiljnu diskusiju o položaju žena u društvu. Ponekad se o pojedinim slučajevima raspravlja na društvenim mrežama, ali se ne priča o neophodnim promenama zakona. Recimo zakona koji predviđa da silovatelj može da izbegne kaznu ako oženi žrtvu. Jedna žena mi je recimo ispričala svoju priču. Nju je pre godinu dana silovao jedan muškarac. Nadala se pravdi, ali je na kraju za tog muškarca morala da se uda, jer je to bilo sve što joj je zakon omogućio. Rekla mi je da je od tada svaki njen dan pakao“, priča Ala Hasanein.

Egipatska država svojim institucijama određuje moralna merila za čitavo društvo, pa tako i kada se radi o pokretu LGBTQ+ ili o navodno „raskalašenim fotografijama“ na TikToku. Osim toga, pokazuje se i da su neki zločinci pred zakonom „jednakiji“ od drugih. Moguće je zato da će ubuduće više žrtava seksualnog nasilja da prijavljuje nasilnike. Moguće je međutim i da će neke porodice tek sad početi da kriju zločine koji su počinjeni nad njihovim ženama, ćerkama i sestrama.

Prećutna saglasnost za nasilje nad ženama

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android