Traži se čuvar planeta
9. avgust 2017.
Sigurno da mnogi sebe već vide u kabini svemirskog broda koji svetlosnom brzinom juri ka nevoljama koje bi trebalo rešiti. Budući poslodavac ne objašnjava kakva ćete to čudovišta s drugih planeta zaposleni morati da savlada upozorava na to šta ih sve čeka ako se odluče da nešto petljaju protiv naše Zemlje, ali lako je zamisliti da budućeg službenika NASA neće mučiti dosada kancelarijskog posla (pa čak i ako u vašoj kancelariji, kao u gotovo svakoj, verovatno ima čudovišta).
Za penzionisanog pilota Šatla Mark Kelija jasno je kakav bi trebalo da budu odgovarajući kandidat: on predlaže Brusa Vilisa.
Brus Vilis je na filmskom platnu do sada već više puta dokazao da zna kako se izlazi na kraj sa svakim svemirskim čudovištem. A zna i da se snađe u kokpitu svemirske letelice u kome ima svetlucaju bezbrojne lampice, a uređaji proizvode zvuk „piiip“.
„Super sam u video-igricama“
Na oglas NASA javio se i jedan devetogodišnjak, a njegova rukom ispisana aplikacija završila je na društvenim mrežama. Momak je uveren da je idealan za taj posao i navodi čitav niz razloga koji to dokazuju: odličan je poznavalac stručnog materijala, na primer serije „Marvelovi agenti S.H.I.E.L.D“. Film „Ljudi u crnom“ još nije mogao da pogleda jer je suviše mali, ali obećava da će to da nadoknadi čim stasa. „Super sam i u video-igricama“, piše aplikant i dodaje: „Zbog toga što sam mlad, mogu da naučim kako razmišljaju vanzemaljci“. I konačan, potpuno nesporni argument glasi: „Sestra mi stalno govori da sam vanzemaljac“.
Na mrežama su odmah osvanuli i slični oglasi iz Nemačke u kojima se dodatno traže i telepatske sposobnosti, crno odelo i iste takve naočale. U njima se obećava da će budući službenik „čuvati Zemlju od vanzemaljaca i vanzemaljce od Zemlje“. Ukazuje se takođe da će zaposleni, u pauzi između opasnih misija, povremeno morati i da obriše zvezdanu prašinu.
Kamikaza-misija sonde Kasini
NASA ne želi da škrtari na herojima: nudi platu od oko 100.000 do 150.000 u evrima godišnje, ali za taj posao nisu potrebni nikakvi super-moderni laserski pištolji. Naime, zaštitnik planeta imaće dva glavna zadatka: da proverava da li je na našu planetu dospeo nekakav opasan vanzemaljac – neki mikroorganizam sa neke komete. A drugi je zadatak jeste da spreči da nekakva bakterija, virus ili neko drugo živo biće sa Zemlje kao slepi putnik ne završi negde u svemiru.
Do sada je čuvarka planete bila Ketrin Konli, botaničarka koja je planete uspešno čuvala još od 2006. Ona objašnjava da je to dužnost na koju su se SAD već obavezale članom 9 Sporazuma o istraživanju svemira: „Taj član određuje da bi, prilikom istraživanja planeta, trebalo izbeći svako zagađenje elemenata Sunčevog sistema. Osim toga, mora se sprečiti svaka štetna posledicu koja bi mogla da nastane od materijala koji je dospeo na Zemlju.“
Istraživačima svemira bilo bi veoma neprijatno ako bi najpre objavili da su otkrili život na nekoj drugoj planeti, pa da se onda ispostavi da je taj život njihovom greškom tamo slučajno dospeo. Na primer, slučaj svemirske sonde Kasini (Cassini). Ona naime već 20 godina obleće Saturna i više gotovo i da nema goriva. S poslednjim molekulama biće usmerena pravo na tu planetu i zabiće se u nju punom brzinom što bi trebalo da garantuje da nijedno živo biće koje je eventualno na njoj neće preživeti.
Naime baš kada je reč o Saturnu astronomi su uvereni da će se još mnogo toga dogoditi („Nešto predivno“, pisao je i Artur Klark u „Odiseji“): Saturnov mesec Encelad pod svojom površinom zaista krije vodu i ne može se isključiti da tamo postoji neki oblik života. A ako bi Kasini slučajno dospela na taj mesec i ako toplota njegovih plutonijumskih baterija oživi zemaljska mikrobića koja su nekako ipak uvukla u njega, onda bi ti bila prava svemirska svinjarija. Zato Kasini 15. septembra kreće na svoju kamikaza-misiju ka Satrunu.
Sposobnost za multilaterlane pregovore
A do tada bi novi Čuvar planeta već trebalo da bude u svojoj kancelariji u centru NASA. Ako niste državljanin SAD, onda i to morate da rešite do isteka roka 14. avgusta. Potom bi još trebalo proći i proveru pouzdanosti kako bi se dobila bezbednosna ovlašćenja, a traže se i različite tehničke sposobnosti.
Na osnovu nekih zahteva moglo bi se zaključiti da u NASA ne isključuju opasne situacije: traže se i „dokazane diplomatske sposobnosti, sposobnost pronalaženja win-win rešenja u eventualnim naročito teškim i složenim multilateralnim pregovorima. To podrazumeva i sposobnost formiranja savezništava kako bi se postigli zajednički ciljevi“.
Ali nemojte ni da počinjete da razmišljate o tome kako biste vi postigli win-win situaciju sa gigantskom lignjom s druge planete koja je ščepala neku plavušu bujnih grudi i to uz pomoć možda nešto više prijateljski nastrojenih ogromnih insekata. NASA tu misli na nešto drugo: na pregovore i dogovore s ostalim tajnim i manje tajnim službama SAD, ali i drugim službama za istraživanje svemira u svetu. A sve to je dovoljno da se radije poželi Bliski susreti treće vrste.