Tragovi slavonskih Nemaca u objektivu
28. novembar 2017.
„Još krajem devedesetih pomogao sam saradnicima „Centralnog muzeja podunavskih Švaba’ koji su beležili nemačku kulturnu baštinu i snimio na pozitive zgrade i lokacije tematski vezane uz podunavske Švabe. Ali tek ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju dobio sam priliku koju mi je pružio taj muzej (iz Ulma) da napravim izložbe pod nazivima ’Tragovi’ i ’Hrvatska raznolikost od Dunava do Jadrana’ koja je trebalo da predstavi Hrvatsku, ali i njeno bogato kulturno nasleđe koje je dobila od nemačke nacionalne manjine“, priča Damir Rajle o tome kako je počela priča o fotografisanju kao načinu spasavanju od zaborava nemačke baštine u Slavoniji.
Rajle je nosilac međunarodnog zvanja Excellence Federation Internationale de l'Arte (EFIAP), ali i jedan od samo desetak Majstora fotografije, zvanja koje samo posebnima dodeljuje Hrvatski fotosavez. U svakom slučaju, fotografija mu je i privatno i profesionalno strast već decenijama. Taj inženjer geodezije i profesor stručnih predmeta na osječkoj Graditeljsko-geodetskoj školi, krenuo je u poduhvat koji nesumnjivo ima estetsku, umetničku, ali i etnološku vrednost, jer on sakuplja i beleži nemačku baštinu u Slavoniji i Baranji.
„Otkrivajući baštinu Nemaca u Slavoniji, zapravo sam počeo da otkrivam i svoje sopstveno poreklo, kulturni identitet mojih predaka, a samim tim i moj sopstveni identitet“, kaže Damir Rajle. Njegova izložba premijerno je bila postavljena u Ulmu, ali je nakon toga obišla i Berlin, Vinkovce, Vukovar, Osijek i Slavonski Brod. Na otvaranju izložbe u Ulmu došlo je i do jednog susreta koji će kasnije rezultirati monografijom. Damiru je naime prišao Tomas Cehender, vlasnik izdavačke kuće Danube books Verlag i ponudio mu saradnju koja je rezultirala monografijom Skice Slavonije.
„Bitno mi je da fotografija ima neku estetiku koja je prijemčiva, ali ono što me najviše privlači jeste zapravo priča koja stoji iza fotografije“, kaže Rajle. Očigledno je da su godine koje je proveo kao fotoreporter ostavile traga na njegovom stilu.
Skice Slavonije je knjiga na stotinu stranica sa 86 autorskih fotografija koje „iz šireg kadra“ – šuma, polja i livada – ulaze u kuće pronalazeći detalje i dočaravaju život kakav je nekad bio, ali sa vizurom ka budućnosti. Zahvaljujući Rajleu i njegovoj slici anđela iz jedne napuštene crkve, spaseno je jedno vredno kulturno delo koje bi propalo da nije fotografija ukazala na to da mu je mesto u Muzeju Đakovištine gde se danas nalazi.
Rajle za sebe kaže da je, uprkos svom poreklu ipak „pripadnik većine koja voli svoju manjinu“. I uživa da je otkriva u sebi, ali kroz svoj objektiv i drugima.