Sloboda govora je vrhunsko dobro. Za građane, novinare i, razume se, za političare. U slobodnom društvu mora biti moguće da se mišljenjem polarizuje, priča protiv vladajućeg narativa, bez opasnosti da se zbog toga odgovara.
Tačno je i ovo: kad bi svaki političar izgubio mandat jer uhvaćen u nekoj laži, parlamenti bi nam zvrjali poluprazni.
Ali ovde se ne radi o zaštiti slobode govora, kako argumentuju oni koji brane Donalda Trampa. Ovde je u pitanju ništa manje od odbrane budućnosti američke demokratije.
Tramp je kao predsednik godinama nekažnjeno razarao poverenje u političke institucije Sjedinjenih Država i slobodne izbore. Tako je podrivao temelj demokratije. Zbog puke volje za moć nastavio je da širi laž kako je pokraden na izborima čak i kada je više od šezdeset sudija – od kojih je mnoge on postavio – potvrdilo da je izgubio izbore od Džoa Bajdena sa preko sedam miliona glasova razlike.
Tužni vrhunac Trampove huškačke kampanje bio je šesti januar, kad je pozvao pristalice da ometu potvrdu izbornih rezultata upadom u Kapitol. Demokrate su morale da pokrenu impičment, iako je od početka bilo jasno da će teško osuditi Trampa.
Snimci koji su poslednjih dana prikazani u Senatu pokazuju koliko je opasan bio upad u zgradu parlamenta. Na kraju je samo hrabrost nekolicine policajaca sprečila doslovni linč vodećih političara među kojima je bio i bivši potpredsednik Majk Pens. Petoro ljudi je tog dana izgubilo život, a moglo je da ih bude i više.
Za to se pred Senatom sudilo bivšem predsedniku Sjedinjenih Država.
Sramota je što na kraju neće odgovarati. Veliki razlog za brigu je što su snimci podstakli brojne birače Republikanaca na razmišljanje, ali ih je ogromna većina republikanskih senatora ignorisala. Na kraju je njih sedmoro bilo za osudu, a 43 protiv.
Ishod glasanja u Senatu jasno pokazuje da Donald Tramp i dalje drži Republikance u šaci. Ogroman je strah izabranih predstavnika naroda da će ih Trampove pristalice kazniti ukoliko pravu daju prednost u odnosu na očuvanje moći.
Glasanje u Senatu moglo je da bude akt oslobođenja, a samo je zacementiralo pukotinu koja se proteže Amerikom. Za svet je to pokazatelj da će SAD i narednih godina biti zabavljene sobom.