Tramp i neonacisti

Tokom cele izborne kampanje organizacije za zaštitu ljudskih prava, kao i grupe koje se zalažu za prava neregistrovanih useljenika, upozoravale su da govor mržnje Donalda Trampa zemlju može dovesti na rub građanskog rata. Tramp je pobedio. Neki njegovi sledbenici slave pobedu svog idola po društvenim mrežama sa „hajl Hitler" ili otvoreno pozivaju na etničko čišćenje. Grupacije poput „National Policy Institute" (NPI) samo nekoliko blokova od Bele kuće, pobednički pozivaju medije na konferencije za štampu gde bez ustručavanja šire svoje ideologiju.

Govornici na ovim konferencijama nose frizure koje neodoljivo podsećaju na Hitlerovu. Sa širokim osmehom na licu objašnjavaju kako belci konačno uzimaju nazad ono što im pripada. A to je vođstvo nad svojom zemljom, Sjedinjenim Američkim Državama, koju su na kraju krajeva i osnovali Evropljani. Otvoreno govore da je identitet belaca ugrožen od strane multi-kulturnog društva. Tvrde da su politička korektnost i lažljivi mediji krivi za to što manjine imaju više prava nego bela rasa. Glasno traže da svi muslimani u zemlji budu pod nadzorom i da se uvedu područja u SAD u kojima će život biti dozvoljen samo belcima.

Navala na društvene medije je ogromna, broj poseta dostiže rekordne vrednosti. Rulja je puštena s lanca. I to je vrlo opasno po socijalni mir u zemlji. Kroz sve političke instance se širi bojazan da bi, do sada relativno miroljubivi protesti, mogli da eskaliraju u ulične sukobe. Mnogo je onih koji su spremni da se bore se za svoju budućnost.

Odgovornost za ovakvo stanje snosi Donald Tramp. U prošlosti je demonizirao kompletne etničke i verske grupe kako bi sa probuđenim strahovima vodio svoju kampanju. I tek što je izabran, povukao je za sobom u Belu kuću nikog drugog do Stiva Benona. Trampov novi strateški savetnik je junak desno-nacionalističke scene. Budući predsednik i njegov tim se do sada nisu distancirali od Benonovog okruženja. Osnicač NPI Ričard Spenser kaže da su Tramp i njegovi sledbenici telo a on i njegova ideologija glava novog pokreta. Glava koja nedostaje Trampovom projektu.

Do sada je moglo da se tvrdi da Donald Tramp nije ideolog u klasičnom smislu te reči. Njemu je pre svega stalo do sebe i biznisa. No upravo zato ima mnogo mesta za ideologiju koja ide mnogo dalje od pukog obećanja da će Ameriku „ponovno učiniti velikom".

Kod birača će se vrlo brzo pojaviti razočaranje i spoznaja da novoizabrani predsednik nije u stanju da ispuni većinu svojih predizbornih obećanja. Niti će radna mesta padati s neba a isto tako ni Meksiko neće platiti izgradnju zida na granici s SAD. I tada će Trampu trebati žrtveni jarci na koje će prebaciti krivicu za svoje neuspehe. Nije teško zamisliti na koga će u tom trenutku savetnik Benon i ojačani nacionalisti uperiti prst: na useljenike koji nisu iz Evrope i muslimane. Istorija se može ponoviti.