Predsednik SAD Donald Tramp je čovek jasnih reči. Međutim, nije isključeno da vlada i drugim, znatno suptilnijim stilovima. Naime, takav utisak se stiče na osnovu njegovih komentara o mogućim posledicama ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija.
Tramp se pokazao kao majstor diplomatskog govora, stila koji je spolja uglađen, ali u svom jezgru sadrži jasnu poruku. A u ovom slučaju ta poruka glasi: iz ugla SAD saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman nije nedodirljiv.
Saudijska Arabija za SAD ostaje „partner koji se ne dovodi u pitanje“, rekao je Tramp. Nešto drugo se nije ni očekivalo. Međutim, Tramp nije rekao da će princi Mohamed ostati američki partner koji se ne dovodi pitanje.
Pažljivo je izbegao ovu rečenicu. Drugim rečima, Tramp je napravio veliku razliku između Kraljevine Saudijske Arabije i – prema trenutnom stanju stvari – budućeg kralja te zemlje. U istančanu ironiju ove Trampove izjave i njenu moć spada i to da je sada velika karijera mladog prestolonaslednika na tankom ledu.
Ova poruka će se vrlo jasno čuti u političkom Rijadu: Tramp ne stoji iza princa. Iza države da, ali ne iza MbS, kako se u akronimu naziva Mohamed bin Salman. To će podstaći sve koji smatraju da prestolonaslednik nije pogodan da vodi kraljevstvo. Po svemu sudeći, od ubistva Kašogija broj onih koji sumnjaju u pogodnost MbS je izuzetno porastao. Jer, verovatno neće svaki strani lider imati želju da se rukuje sa takvim tipom, ni javno niti iza kulisa.
Lista političkih grešaka princa je poduža: nemilosrdna vojna operacija u Jemenu, bojkot susednog emirata Katara i privremeno hapšenje libanskog premijera Haririja. Tu je i gruba reakcija na tvit kanadske ministarke spoljnih poslova koja je kritikovala hapšenje aktivistkinje za ljudska prava u Saudijskoj Arabiji. Kao odgovor, Kraljevina je iz Kanade povukla 16.000 saudijskih studenata. To pokazuje i koliko je vlada spremna da se meša u život svojih građana.
A sada, Trampova izjava. Da li je prestolonaslednik znao za plan o ubistvu Kašogija? „Možda jeste, a možda nije“, rekao je Tramp. To baš i nije izraz bezuslovne solidarnosti. Očigledno da je stvar u vezi sa saudijskim prestolonaslednikom tako vruća da bi čak i američki predsednik mogao da se opeče.
Pitanje je i da li sam kralj Salman može da spasi sina, kao što je to pokušao u ponedeljak pred velikim sastankom Šure, najvišim savetodavnim telom kraljevine. Slučaj Kašogi je samo usput pomenut, kada je hvaljeno pravosuđe. Nije isključeno da to odgovara duhu ćutanja pokrenutom zvaničnim saopštenjem u kojem se kaže da Saudijska Arabija neće dozvoliti nikakve optužbe protiv svojih najviših funkcionera. To je „crvena linija“.
Nije potrebno eksplicitno navesti tvrdnje i optužbe u slučaju Kašogi. Dovoljno je pažljivije pratiti neverovatnu, više puta revidiranu argumentaciju kraljevske kuće o događajima u istanbulskom konzulatu. Nameće se pitanje zašto se stalno vrši ta revizija argumenata?
Jasno je da ćutanje neće pomoći – jer u vazduhu vise mnoga pitanja o političkoj, možda i ljudskoj podobnosti prestolonaslednika. Uzaludna je nada Rijada da će odagnati sumnje pretnjama i ucenama. I arapske novine komentarišu da je taj stil zastareo, barem od arapskog proleća 2011. godine. Doba političkog apsolutizma u Saudijskoj Arabiji je prošlost – bez obzira na to kako se bude zvao budući kralj.