Tramp stiže u „Novu Evropu“
5. jul 2017.
Napetost u Varšavi raste već danima. Nije prvi put da neki američki predsednik dolazi u Poljsku: nakon posete Ričarda Niksona 1972, bilo je ukupno deset takvih događaja. Nije to ni prvi sastanak regionalnih lidera u Poljskoj, ali ove srede i četvrtka događa se sve to odjednom. Donald Tramp, jedan sasvim drugačiji američki predsednik, u Varšavi će se sastati sa dvanaest lidera država od Estonije, do Bugarske, uključujući i Austriju.
Kako se čulo iz Bele kuće, Tramp u Poljskoj želi da iskaže „nepokolebljivu podršku Amerike nekim od svojih najbližih saveznika i da naglasi da je jedan od najvećih prioriteta za aktuelnu američku vladu jačanje kolektivne obrambene moći NATO“. Reč je i o „zajedničkim vrednostima i interesima“ i tešnjoj vezi sa Srednjom Evropom. Tramp namerava da tom prilikom položi venac žrtvama Varšavskog ustanka i da održi „važan“ govor.
„Inicijativa tri mora“
Za američke lidera poseta Varšavi gotovo uvek je nešto kao poseta domaćem terenu: demonstranata gotovo i da neće biti, ali zato će biti mnogo dokaza istorijskih veza i prijateljstva Poljske i SAD. Varšava se neće samo pokazati kao dobar domaćin lideru „Zemlje neograničenih mogućnosti“, već i kao inicijator regionalne „Inicijative tri mora“.
Poljski predsednik Andžej Duda za tu inicijativu neumorno se zalaže – poslednji put je to bilo u Bratislavi ovog maja. „Poljska želi da preko te regionalne zajednice učestvuje u izgradnji čitave evroatlantske celine“, izjavio je Duda. Srednja Evropa je za Poljsku „sasvim prirodno političko okruženje“ i zato i Varšava teži da Srednja Evropa bude „bezbedna i koherentna i da se dinamično ekonomski razvija“.
Duda ukazuje da je, slično saradnji između istočnih članica NATO – poljski predsjednik ih naziva „Devetorka iz Bukurešta“ – i ovoj inicijativi cilj da deluje unutar postojećih struktura Evropske unije. „Inicijativa tri mora“ ne teži stvaranju nekakvog bloka niti želi da sprovodi sopstvenu spoljnu politiku, uveravaju iz tih zemalja.
Isto tako, to nije zamena za Višegradsku grupu, najkonkretniji oblik saradnje u tom regionu i spona Poljske, Mađarske, Češke i Slovačke. Umesto toga, „Inicijativa tri mora“ se zalaže za zajedničke infrastrukturne projekte kao što je autoput između severa i juga kroz istok Evrope, takozvana Via Carpatia, a želja je i da se pomogne siromašnijim regionima uz istočnu granicu Evropske unije. Trebalo bi poboljšati i protok zemnog gasa i drugih energenata kroz te zemlje, kako zbog bezbednosti u snabdevanju, tako i zbog uspešnijeg nadmetanja na tržištu. Sve su to, uveren je Duda, „logične posledice“ članstva u Evropskoj uniji i NATO.
„Nova Evropa“
Ipak, sve te ideje zvuče poznato. Jednom je već je postojala jedna poljska inicijativa „između mora“ u kojoj je Varšava pre Drugog svetskog rata pokušavala da stvori sponu između manjih zemalja stisnutih između nacističke Nemačke i agresivnog Sovjetskog Saveza – s poznatim ishodom. Mora su tada još bila samo Baltičko i Crno, a sada je Poljska sklonija kraku ka Jadranu, odnosno ka Hrvatskoj – prvi sastanak Inicijative i jeste održan 2016. u toj zemlji.
I još jedno sećanje se budi, i to baš zbog posete Trampa: kada su SAD 2003. krenule u obaranje režima Sadama Huseina u Iraku, Nemačka je objavila da „nije spremna za avanture“, ali su se u „Koaliciji voljnih“ našle i Poljska i Mađarska i Češka. Te nove članice NATO tada su sebe nazvale „Nova Evropa“.
Pomešana osećanja
Ovih dana, dakle, Tramp se susreće sa tom „Novom Evropom“ – sa vladama, barem onima u Mađarskoj i Poljskoj, koje su takođe veoma skeptične prema liberalnoj demokratiji i establišmentu. I iako je istina da su mnoge od tih zemalja istoka zabrinute zbog nejasnog Trampovog stava prema Rusiji i NATO, Poljska ipak pušta američkog predsednika da bude glavni junak u svojoj čudnoj igri.
Tako bi moglo da započne novo prijateljstvo između SAD i „Nove Evrope“, ovoga puta i uz pomoć dva nova faktora: prvom isporukom tečnog gasa iz SAD u Poljsku što toj zemlji daje nadu da može da okonča svoju gotovo potpunu zavisnost od gasa iz Rusije, i drugo, činjenica da su po prvi put vojnici NATO zaista prisutni u Poljskoj i na Baltiku.
Dolazak po aplauze
Početkom godine svečano je otvorena komanda jedinica NATO u Poljskoj i državama Baltika u Elblagu na severu Poljske. Tu se nalazi 280 oficira iz 13 zemalja koji komanduju borbenom grupom sa 1.270 pretežno američkih vojnika. Doduše, to slanje vojnika NATO gotovo da nema veze s Trampom – to je odlučio NATO još tokom mandata Baraka Obame i to je bila reakcija na rusku agresiju protiv Ukrajine i zveckanje oružjem Moskve protiv čitavog NATO.
Trampov put u Varšavu uoči samita G20 se u Poljskoj shvata kao jasno priznanje vernosti Poljske SAD i kao jasan politički znak. S druge strane, u Varšavi ne žele da vide da to može da se shvati i kao korak ka još većoj podeli unutar Evropske unije. A za Trampa je taj poseta i prilika da bar negde u Evropi bude dočekan aplauzom i ovacijama – što sigurno neće dobiti na samitu u Hamburgu i na zapadu Evrope.