Postoje opklade koje ne želimo da dobijemo. Nakon godinu dana intenzivnih reportaža i putovanja SAD-om, moja prognoza rezultata predsedničkih izbora je jasno odudarala od opštevažećeg mišljenja. Meni je bilo jasno da Donald Trump ima veoma dobre šanse da se useli u Belu kuću. To se i desilo. Dobila sam flašu burbona.
Prijatelj i neprijatelj
Sada, dve godine kasnije, ponovo su izbori u SAD. Ovaj put nije u pitanju izbor predsednika, već regionalnih poslanika koji se biraju u oba doma Parlamenta. Ali u Americi Donalda Trampa na političkoj bini se ne dešava ništa šta s njim nema veze. On se intenzivno uključio u izbornu kampanju još intenzivnije radeći na svojoj agendi koja svet deli na prijatelje i neprijatelje. Tako je, na primer, na granicu sa Meksikom poslao više vojnika nego što ih je stacionirano u Iraku.
Pri tome je ovaj predsednik olakšao borbu svojim protivnicima. Njegov prost i agresivan stil, njegova preterivanja i njegove laži pouzdano provociraju. Oni koje je napao ne ostavljaju ga bez odgovora. To ga održava u formi i sprečava demokrate da se konačno usredsrede na sebe i na svoje novo personalno i programsko usmerenje. I dok se uznemiravaju i ljute zbog svakog Trampovog tvita, propuštaju priliku da stvore kandidata koji bi za dve godine, uz harizmu i izbor pravih tema, sprečio Trampa da dobije još jedan predsednički mandat.
Ovo je naročito opasno u dvopartijskom sistemu koji polarizuje već sam po sebi, jer nije upućen na koalicije koje podrazumevaju spremnost za kompromis. Ali, za demokratiju je načelno štetno ako su tabori toliko podeljeni da više ne slušaju jedni druge. I ponekad ne priznaju da druga strana možda ima pravo.
Ne raspravlja se o činjenicama
No, glavni problem koji će Donald Tramp ostaviti svojoj zemlji jeste uništavanje sposobnosti da se raspravlja o argumentima - a ne o uverenjima. To je bez sumnje uspelo ovom majstoru tvitovanja i eskalacija: ljudi žele da veruju u ono što on kaže. Žele da veruju da će on pomoći svojoj zemlji da povrati svoju staru veličinu. I žele da veruju da ih snažan predsednik štiti od izazova složenog, globalizovanog, sveta i rešava sve probleme.
Verovanje nije znanje. Činjenice i pravljenje razlike između istine i laži sve više i više gube značaj. To je gorka istina nakon Trampove jednogodišnje izborne kampanje i dvogodišnjeg predsedavanja. Kada se eho-prostori Fejsbuka ili Foksnjuza poremete i kada čak i najveći fan shvati da je Tramp jednostavno lagao - to skoro da nema nikakvog efekta - jer se činjenice više ne računaju. I to je zapravo problem Amerike.
Jer ako traženje istine i značaj činjenica više nemaju nikakvu ulogu, a laž postane opšteprihvaćen prestup, onda demokratsko formiranje mišljenja više nije moguće. To je na kraju podrivanje temelja našeg shvatanja države i demokratije. To ne znači samo da autokrate preuzimaju vlast, već i da su u stanju da na njoj dugo i ostanu.