Traži se promena politike prema azilantima

Šatorski logor nedaleko od centra grada, na samoj Rajni. Podnosilac zahteva za azil N. N. deluje nekako izgubljeno u kampu koji će narednih dana biti njegov dom. Došao je iz Obale Slonovače u Nemačku da bi zatražio azil. U Kelnu je da bi protestovao protiv životnih uslova azilanata u Nemačkoj. Zato se pridružio kampu pod nazivom "Bez granica" (No border).

Bekstvo od teškog života se pretvorilo u horor

N. N. je avionom došao u Nemačku. Još nije odlučeno da li može i da ostane. Suočen je sa mnogim teškoćama. "Živim u prihvatnom logoru. Hrana je loša, stanujem sa četvoro ljudi u sobi, vrlo je tesno. Dobijam 40 evra mesečno. To je nehumano."

On ne želi da oda svoje ime i godine. Jedino tiho odaje da ne živi u Kelnu. Nemačke vlasti nametnule su mu obavezu boravišta na jednom mestu. Ta obaveza podrazumeva da podnosilac zahteva za azil ne može da napusti okrug u kome je registrovan. U suprotnom rizikuje da bude proteran. Za njega je rizičan i put u Keln - ali rizik se isplati jer ovde može da protestuje, kaže N. N.

Oko 30.000 zahteva za azil godišnje

Maria Sopala jedna je do onih koji su podigli kamp "Bez granica", kako bi ukazali na potrebe podnosilaca zahteva za azil. "Mi razmišljamo iz naše "bele" perspektive. Ja kao bela Nemica imam slobodu kretanja. Mogu slobodno da putujem, da napustim zemlju. Ali to ne važi za mnoge ljude. Tu spadaju i oni koji nemaju siguran boravišni status, koji su morali ili hteli da napuste svoju domovinu."

Godišnje oko 30.000 ljudi podnese zahtev za azil u Nemačkoj. Mesecima čekaju na odluku - to je vreme ispunjeno nesigurnošću. Samo nekolicini bude odobren zahtev. Svi ostali se prinudno vraćaju u domovinu - najčešće avionom. Kamp u Rajnskoj oblasti nije slučajno izabran. Iz Kelna će učesnici kampa, više puta otići i do aerodroma u Diseldorfu kako bi se informisali o situaciji, kaže Sopala: "U Diseldorfu se pre svega Sinti i Roma vraćaju za Srbiju ili na Kosovo."

Protestom do boljeg položaja

Na poljani je podignuto 15 velikih šatora. Učesnici kampa će u okviru radionica diskutovati o mogućim rešenjima za poboljšanje života podnosilaca zahteva za azil u Nemačkoj i drugim zemljama EU.

Sopala dobro zna kakvom se riziku izlažu ljudi poput N.N. koji su došli u Keln: "S jedne strane želimo da ljudi ovde dođu, a sa druge ne možemo da garantujemo da ih neće zadesiti represivne mere. Naposletku sami ljudi moraju da odluče da li hoće da dođu."

N.N. se nada da će okupljanje u Kelnu ipak uticati na promenu situacije podnosilaca zahteva za azil. "Nisam verovao da se Nemačka tako ophodi prema izbeglicama. Da mi je to neko ranije rekao, ne bih mu verovao."

N.N. ne može da ode u neku drugu evropsku zemlju. Prema evropskom pravu, može da zatraži azil samo u jednoj zemlji. "Ja ne želim novac od Nemaca, ne radi se uopšte o tome", kaže N.N. On želi ono što smatra prirodnim pravom svakog čoveka: da živi i radi u zemlji koju je slobodno izabrao - ma gde ona bila.

Autori: Fridel Taube / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Jakov Leon