Treba li ukinuti gotovinu?

Nemci vole gotovinu. U Nemačkoj se još uvek više od polovine (53 odsto) kupljenih proizvoda u prodavnicama plaća u gotovini, piše u nedavnoj studiji Bundesbanke. U restoranima se kešom plaća 70 odsto usluga, u kafićima, kafanama, restoranima brze hrane – čak 94 odsto.

Ekonomista sa Harvarda Kenet Rogof sa svojim predlogom da se ukine gotovina, verovatno će naići na malo razumevanja kod stanovništva u Nemačkoj – čak i ako time želi da se bori protiv kriminala. „Anonimnost gotovine često se koristi za ilegalne transakcije ili za izbegavanje plaćanja poreza“, ocenjuje Rogof za list „Handelsblat“.

Sa druge strane, Karl-Ludvig Tile, član Upravnog odbora nemačke Bundesbanke, smatra: „Mislim da efikasno smanjenje sive ekonomije ne može da se postigne ukidanjem gotovog novca u evrima. Organizovani kriminal mogao bi da se okrene drugim valutama, plemenitim metalima ili naturalijama. Čak i ukidanje velikih novčanica, od 200 i 500 evra, ne bi mnogo donelo“, smatra Tile. „Značajno smanjenje kriminalnih aktivnosti u zemljama koje su se odrekle izdavanja većih novčanica, kao što su SAD, nisam do sada mogao da primetim.“

„Anahronizam“ ili „sloboda“?

Ukidanje gotovine nije nova ideja. Pre pet godina za to se zalagala grupa švedskih bankara, a prošle godine i bivši američki ministar finansija i ekonomista sa Harvarda Leri Samers, zajedno sa i Rogofom.

Podršku u Nemačkoj imaju od Petera Bofingera, ekonomiste na univerzitetu u Vircburgu i članu veća koje savetuje vladu o ekonomskim pitanjima. „Sa današnjim tehničkim mogućnostima, kovanice i novčanice zaista su anahronizam“, rekao je Bofinger za nedeljnik „Špigel“.

Profesor Lars Feld, koji takođe pripada Savetu ekonomskih eksperata, suprotstavlja se svom kolegi: „Bofinger očigledno zanemaruje ustavne aspekte tog predloga. Gotovina je oblik slobode i omogućava građanima da se izmaknu državi“, rekao je on za „Frankfurter algemajne cajtung“.

U nekim zemljama, plafon na isplate gotovinom je već ograničen zakonom: u Italiji je to 1.000 evra, u Francuskoj će uskoro biti isto, a u Grčkoj je to 500 evra. Argument glasi: borba protiv terorizma i utaje poreza. Zaštitnici podataka kritikuju i upozoravaju na fenomen „transparentnog građanina“, dok bi zapravo trebalo da se radi o tome da delovanje države bude transparentno.

Međutim, glavni razlog za tekuću diskusiju po tom pitanju verovatno je drugi – politika jeftinog novca centralnih banaka u Evropi i SAD. Ako ljudi mogu da se prebace na gotovinu „onda centralna banka kamatnu stopu ne može da smanji daleko ispod nule, čak i ako bi to bilo korisno za oživljavanje privrede“, ukazuje Rogof.

Više zatezne kamate

Nije slučajno da je konferenciju Londonu (18.5.) o ukidanje novca organizovala Švajcarska nacionalna banka (SNB). Na kraju krajeva, Švajcarci su jedan od pionira negativne kamatne stope, koja sada već iznosi 0,75 odsto.

Tu kaznenu kamatu moraju da plate banke koje svoj novac radije čuvaju na sigurnom, u Centralnoj banci, umesto da ga pozajmljuju u vidu kredita preduzećima i pojedincima. Evropska centralna banka (ECB ) podiže kaznenu kamatnu stopu, ali je ona sa minus 0,2 odsto, manja nego u Švajcarskoj.

Sada je pitanje da li i kako bi banke tu kaznenu kamatu mogle da proslede normalnim klijentima. Do sada su bili pogođeni samo veliki potrošači, poput investicionih fondova i kompanija, oni koji dnevno rade sa više od oko pola miliona evra. Normalne štediše biće pošteđene.

Prema izveštajima, neki penzioni fondovi u Švajcarskoj već su došli na ideju da svoj novac drže u trezoru u gotovini, umesto da plaćaju zatezne kamate – ali su banke odbile da ih isplate.

Centralne banke više nemaju ideja

„Kao da je uopšte potrebno još više dokaza da vlade i centralne banke sveta nemaju više ideja za rešavanje dužničke krize. Evo, o zabrani gotovine se otvoreno govori“, piše poslovni konsultant Danijel Stelter na svom internet-blogu. „Pretpostavka da morate da gurate kamate u negativnom smeru da biste podstakli ulaganja, veoma je naivna. Kompanije investiraju, jer su projekti isplativi, a ne zato što im se daje novac. Zatezna kamata i primoravanje na kreditiranje, povećavaju rizik od loših investicija i naduvanog tržišta kapitala, koji će sledeću krizu učiniti još gorom“, kaže Stelter.

Evro novčanice i kovanice legitimno su sredstvo plaćanja Evropske unije – za ukidanje bi morali da se menjaju brojni zakoni. Čak i Rogof je uveren da bi to bilo moguće samo „u dužem vremenskom periodu“. Međutim, pitanje je da li bi se za takav poduhvat našli političari, imajući u vidu recimo birače u Nemačkoj – koji prosto vole šuške.