Trend otcepljenja u Evropi
17. oktobar 2012.
Uočljivo je da pre svega ekonomski jaki regioni u Evropi žele da se odvoje od matičnih zemalja. Katalonija i Baskija ostvaruju gotovo četvrtinu španskog bruto proizvoda, mada zauzimaju manje od deset odsto Španije. Dobro pozicioniran na severu Italije Južni Tirol kao i gradsko područje Milana ne žele više da pomažu ekonomski depresivni jug Italije. Škoti žele za sebe da zadrže prihode od proizvodnje nafte.
Posebno je ozbiljna situacija u Belgiji, gde flamanski separatisti sve oštrije zahtevaju odvajanje od francuskog govornog područja na jugu. Bez obzira na činjenicu da zauzima trećinu belgijskog prostora, Flandrija je odgovorna za skoro 60 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Etnolog Zilke Goč-Elten iz Kila kaže da je želja za nezavisnošću od matice, osim ekonomskih razloga zasnovana i na brojnim drugim razlozima. Svi razlozi imaju zajednički cilj definisanja vlastitog identiteta: „Jezik, zajednička istorija, ili kultura. Veliku ulogu mogu igrati vera i geografski aspekti.“
Nezavisnost etničkih grupa
Pokreti za nezavisnost na zapadu i jugu Evrope pre svega žele da zadrže nezavisnost etničkih grupa. Međutim, ta težnja im, prema međunarodnom pravu, ne daje pravo na secesiju protiv volje matične države, objašnjava profesor Kristijan Hilgruber iz Bona: "U tome se stručnjaci za međunarodno pravo u velikoj meri slažu, samo osim ako usled grubog kršenja ljudskih prava ne dođe do genocida kao što je to bio slučaj na Kosovu.“ U nekadašnjoj srpskoj pokrajini je 1998/99 u borbama srpskih snaga i UČK ubijeno na desetine hiljada ljudi. Raspad bivše Čehoslovačke odvijao se na drugi način. Taj korak je 1993. sproveden sporazumno na miran način.
Bez obzira na napade separatističkih grupa u Irskoj i Španiji, advokat Kristijan Hilgruber ne očekuje ozbiljnije poremećaje u Evropi poput onih koji su se dogodili u Eritreji, Istočnom Timoru i Sudanu. U odvajanju Škotske on vidi drugi problem: „Razdvajanje će biti povezano raspodelom imovine i obaveza. Škotskoj neće biti odobrena nezavisnost ako ne preuzme deo dugova Velike Britanije.“ Zbog toga bi se moglo dogoditi da se Škoti zadovolje dobijanjem veće ekonomske nezavisnosti bez potpunog odvajanja od Velike Britanije.
Autori: Martin Koh / Željka Bašić-Savić
Odg. urednica: Ivana Ivanović