Trgovina oružjem cveta
9. mart 2020.
Dok svet potresaju krize i ratovi, globalna trgovina oružjem cveta. Nijedna zemlja ne izvozi više oružja i vojne opreme od SAD. I nijedna država ne kupuje toliko oružja kao Saudijska Arabija. Ovo su samo dva rezultata novog izveštaja Stokholmskog instituta za istraživanje mira SIPRI.
Ako uporedimo razdoblje od 2015. do 2019. s periodom od 2010. do 2014. međunarodna trgovina oružjem je poslednjih pet godina porasla za dobrih 5%. U odnosu na razdoblje od 2005. do 2009. beleži porast od čak 20%.
Međutim, trgovina oružjem rasla je različito od regije do regije. U krizno područje Bliskog Istoka prodato je 61% više oružja poslednjih pet godina nego pet godina pre toga. Stručnjak za naoružanje Instituta SIPRI-a Piter Vezeman u razgovoru za DW kaže da je to "zabrinjavajuće s obzirom na brojne sukobe na Bliskom istoku i opasnost od daljnje eskalacije krize između Irana i Saudijske Arabije".
SAD su i dalje glavni isporučioci oružja širom sveta. Dodatno su povećali izvoz oružja za čak 23% - najviše u Saudijsku Arabiju i u Ujedinjene Arapske Emirate na trećem mestu.
Preko trećine oružja, kojim se trguje širom sveta, dolazi iz SAD. S jedne strane, naglašava Vezeman, SAD imaju veliku industriju oružja i žele iskoristiti njen puni kapacitet. S druge strane, prodaja oružja važan je deo spoljne i bezbednosne politike Vašingtona. "Oni izvoze oružje da bi stekli prijatelje i pronašli saveznike – ali i kako bi osigurali saradnju sa drugim zemljama u vojnim operacijama", kaže ovaj analitičar Instituta SIPRI.
Rusija druga ali daleko iza SAD
Rusija je i dalje drugi najveći svetski trgovac oružjem. Međutim, daleko je iza SAD. Prodaja ruskog oružja se smanjila za 18% u poslednjih pet godina.
Francuska se etablirala kao treći najveći trgovac oružjem na svetu - sa 72% više izvezenog oružja i borbene opreme nego u poslednjih pet godina. Maks Mučler iz Bonskog međunarodnog centra za konverziju - BICC obrazlaže ovo povećanje uspešnom prodajom borbenog aviona Rafal: „Bilo je tu većih poslovnih dilova, naročito s Egiptom, Katarom i Indijom. Kada se prodaju tako složeni, ultra moderni oružani sistemi - to je posebno slučaj kod borbenih aviona i ratnih brodova - onda, naravno, to sa sobom povlači velike sume novca koje stalno rastu."
Nemačka je i dalje na četvrtom mestu među najznačajnijim svetskim izvoznicima oružja - što je čini jednom od pet zemalja, čiji izvoz predstavlja više od tri četvrtine globalne trgovine oružjem i vojnom opremom! Nemačka vlada ipak voli da naglasi kako vodi "restriktivnu" politiku izvoza oružja. Između 2015. i 2019. godine, izvoz je porastao za 17%. Od jeseni 2018. Nemačka više ne izvozi oružje Saudijskoj Arabiji, kao odgovor na ubistvo saudijskog novinara Kašogija u ambasadi ove zemlje u Turskoj.
Ekspert BICC-a uočio je i nešto drugo, osim pukog povećanja izvoza nemačkog oružja: Nemačka takođe isporučuje značajne količine oružja zemljama koje nisu članice NATO, takozvanim trećim zemljama.
"Na primer, imamo Alžir na trećem mestu kao kupca oružja iz Nemačke". Katar i Egipat su takođe odnedavno važni uvoznici nemačkog oružja. "Poslednjih godina a posebno 2019. godine je udeo trećih zemalja u kupovini oružja bio preko 50 posto. Tu spadaju i problematične treće zemlje – ako se osvrnemo na ljudska prava ili rat u susednim zemljama poput Jemena. "Po mom mišljenju, nazvati politiku nemačke vlade u pogledu izvoza oružja restriktivnom vrlo je eufemistično", kaže Mučler.
Nemački proizvođači oružja zadovoljno trljaju ruke
Pogled u poslednji izveštaj savezne vlade o izvozu oružja iz novembra 2019. godine to potvrđuje: Na primer, u prvoj polovini 2019. godine odobren je izvoz oružja u Egipat u vrednosti od preko 800 miliona evra, uključujući projektile i rakete, delove za rakete i sisteme registrovanje ciljeva. Ujedinjenim Arapskim Emiratima odobrena je i prodaja radara za lokalizovanje i pronalazak ciljeva. Ova zemlja je godinama aktivno učestvovala u krvavom ratu u Jemenu.
Armin Paperger, šef najveće nemačke kompanije za proizvodnju oružja "Rheinmetall", početkom marta se pokazao zadovoljnim "super ciklusom" u prodaji oružja i najavio skok profita. Prema medijskim izveštajima, odgovorni u kompaniji Rheinmetall istakli su da su došla "posebna vremena za nabavku oružja, municije i oklopnih vozila". Rheinmetall je na 22.-om mestu po isporuci ratnih oružanih sistema u svetu. Zadovoljna je što mnoge zemlje vide potrebu da obnove svoju vojnu mašineriju i što za to imaju na raspolaganju veliki budžet i to ne samo u okviru NATO.
Sipri istraživačima je važno da u svojim godišnjim izveštajima zabeleže dugoročne međunarodne trendove. Njihove vrednosti mere se volumenom prodaje odnosno količinom isporučenog i prodatog oružja. Zbog toga se u SIPRI izveštaju pojavljuju brojke o udelu pojedinih zemalja na tržištu oružja a promene se prikazuju u procentima. Apsolutne brojke o transferu oružja u evrima ili dolarima nedostaju.
Na zahtev DW-a ekspert SIPRI-a Vezeman procenjuje da je obim međunarodne trgovine oružjem između 80 i 100 milijardi američkih dolara godišnje. Tako trgovina oružjem i vojnom opremom čini manje od jednog procenta svetske trgovine. Dakle, na argumenat da je trgovina oružjem važna za privredu - treba reagovati sa skepsom.