Tržišta i evro rastu zbog dogovora u evrozoni
28. oktobar 2011.Posle dva dana samita, predsednik Saveta EU Herman van Rompej objavio je važnu odluku: Privatne banke otpisaće pola grčkog duga u obveznicama i tako pokušati da svedu dug te mediteranske zemlje na održivi nivo. Grčkoj će biti oprošteno 100 od ukupno 350 milijardi evra duga.
Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da je to poslednja „šargarepa umesto štapa“ koja se nudi Grčkoj. „Uradili smo ono što je bilo neophodno“, rekla je Angela Merkel.
Dogovor lobista banaka, predsednika država i predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda takođe obavezuje evropske banke, koje će biti najjače pogođene, na dokapitalizaciju i usklađivanje „Fonda za spas“, instrumenta za evropsku finansijsku stabilnost, koji bi trebalo da poraste na bilion evra.
Od Italije je takođe tražena primena važnih mera za stabilizaciju, uključujući smanjenje duga od 1.9 biliona evra i podizanje granice za odlazak u penziju na 67 godina.
Podrivanje discipline?
Ipak, dogovor nije oduševio neke ekonomiste. Andreas Frajtag, profesor političke ekonomije na univerzitetu Jena, rekao je za Dojče vele da je dogovor iz Brisela zapravo poziv da zemlje sa ekonomskim problemima slobodno nemarno primenjuju mere štednje, jer mogu da računaju na pomoć drugih evropskih zemalja.
„Dužnička kriza neće biti rešena sve dok se ne okonča ko-odgovornost”, kaže Frajtag. „Sve dok su evopski poreski obveznici odgovorni za grčke, portugalske, italijanske, a u jednom delu i francuske i nemačke probleme, neće biti rešenja.“
„Nije potrebno samo skresati grčki dug. Potrebno ga je u potpunosti otpisati. A to bez napuštanja evra nije moguće… ali tako nešto još nije odlučeno I zato je poslednji dogovor, zapravo samo pola potrebnog poteza.“
Korak po korak
U saopštenju analitičara Dojče banke kaže se da je dogovor „neznatno premašio skromna očekivanja iz prošle nedelje. Mi mislimo da se ovaj paket može posmatrati kao napredak u rešavanju krize evra“, pišu analitičari.
I glavni ekonomista Dojče banke je umereni optimista: „To je još jedna prekretnica na putu ka stabilizaciji evropske monetarne unije, ali sigurno nije konačno rešenje problema“, kaže Tomas Majer za Dojče Vele. „Najvažnije stvar zaista je da južnoevropske državep onovo postanu konkurentne. Nije to važno samo za Grčku i Portugal, već i za Italiju i Španiju posebno. Bez temeljnog restrukturiranja, bez ’Agende 2020’ za Italiju i Španiju, problemi će ostati.“
Autori: Stjuart Tifen, Rolf Venkel / Daniela Vranković
odgovorni urednik: Ivan Đerković