„Tužiti Gardijan zbog pomaganja teroristima“

Izgleda da britanska vlada pouzdano zna razliku između dobra i zla: obaveštajne službe rade sve da spreče terorizam – a ko god da otkrije informacije o njihovom radu je državni neprijatelj. To je bila poruka koju je britanski premijer Dejvid Kameron poslao u parlamentu u ponedeljak – da bi mediji trebalo da se pripaze: „Ako oni ne pokažu određenu društvenu odgovornost, vladi će biti veoma teško da stoji po strani i ne radi ništa.“

Ovo se posebno odnosilo na dnevni list Gardijan, koji je Kameron optužio da je i dalje nastavio da objavljuje osetljiv materijal, umesto da ga uništi, kao što je obećano. Novinar Gardijana Glen Grinvald bio je taj kojem je Edvard Snouden dao informacije o tajnoj službi NSA, a Gardijan je bio prvi list koji je objavio prve izveštaje.

„Nemoguće u Nemačkoj“

Ovakvu pretnju šefa vlade bilo bi nemoguće zamisliti u Nemačkoj, kaže novinar Hans Lejendeker. On radi za Zidojče cajtung, list koji je objavio Snoudenova otkrića u Nemačkoj. Lejendeker priznaje da političari uvek pokušavaju da utiču na medijsko izveštavanje, ali da obično to rade odmah nakon objavljivanja spornog članka i to tako što prete da neće više davati informacije tom listu, ni zvanične, a ni nezvanične. On kaže da veći problem nastaje kada se izveštava o skandalima u svetu biznisa. „Često se dešava da pre objavljivanja stignu pretnje sudskim sporovima od advokata.“

Javni servisi (kao što je Dojče Vele) su naročito u opasnosti, kaže Majkl Rediske iz nemačkog ogranka Reportera bez granica. To je tako, jer ovim medijima upravljaju odbori koje čine predstavnici društvenih grupa, a među njima i političari i ministri. Međutim, kako kaže Rediske, nemački mediji se „veoma uspešno brane od političkog uticaja“ i podseća na slučaj bivšeg predsednika Nemačke Kristijana Vulfa. Vulf je pozvao urednika lista Bild i pretnjama pokušao da spreči objavljivanje izveštaja o sumnjivom kreditu koji je uzeo. Ovaj list je objavio čak i taj telefonski razgovor, čime je otvorena „afera Vulf“. Na kraju je predsednik morao da napusti funkciju. Po Rediskeovim rečima, na svaki pokušaj da se utiče na novinare u Nemačkoj gleda se kao na skandal. „To se političarima obija o glavu.“

Britanija: Državna bezbednost na prvom mestu

Nije Kameron jedini koji je kritikovao Gardijan – i drugi mediji su napadali ovaj list. Dejli mejl je nazvao Gardijan „listom koji pomaže britanskim neprijateljima“. Tabloid San je prihvatio predlog konzervativaca i na naslovnu stranicu stavio naslov „Tužiti Gardijan zbog pomaganja teroristima“. Radiske vidi razliku između Velike Britanije i drugih evropskih zemalja. „Ova zemlja se oseća manje bezbedno, kao saveznik Sjedinjenih država i nakon terorističkih napada u londonskom metrou, tako da, u odnosu na slobodu, ljudi daju veći prioritet bezbednosti.“

Što se tiče Nemačke, kako Rediske ističe, postoje dobri istorijski razlozi zbog kojih izrazi poput „interesi države“ i „državne tajne“ nailaze na sumnjičavost, pošto su ovi izrazi zloupotrebljavani za vreme vladavine nacista.

Autorke: Redžina Mening / Nevena Cukućan
Odg. urednik: Nemanja Rujević