Tunis: jedini svetao primer u regionu

Skoro četiri godine nakon tzv. „Arapskog proleća“, region ostavlja potresnu sliku. Veliki delovi Sirije i Iraka izloženi su teroru „Islamske države“. Diktator iz Damaska, Bašar el Asad, bez ustezanja i dalje bombarduje delove zemlje i ubija civilno stanovništvo koje tamo živi. Libija i Jemen tonu u haosu rivalskih i međusobno zaraćenih paravojski.

Vojska u Egiptu vratila je u svoje ruke vlast koju su, nakon svrgavanja Hosnija Mubaraka, prigrabila Muslimanska braća. Istovremeno, građanima je uskratila mnoga prava. U mnogim zemljama namerno se šire tenzije među različitim etničkim i verskim grupama i sve se instrumentalizuje kako bi se obezbedili moć i vlast. U stvari, sve je postalo još gore. „Arapsko proleće“ bi skoro moglo kompletno da se otpiše – da ne postoji primer Tunisa.

Svetla tačka u regionu

Moramo se složiti sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, kada ona tu malu zemlju Magreba ističe kao svetlu tačku. Tunis je bio polazna tačka arapskog revolucionarnog talasa, a danas je to jedina zemlja u celom regionu koja jasno i prepoznatljivo korača putem demokratije i pravne države. Pri tom je Tunis začuđujuće stabilan i ostvaruje napredak. To se ogleda u mirnom održavanju parlamentarnih izbora i velikom odzivu građana, uprkos straha od terorističkih napada. Tunišanima se na tome može samo čestitati.

Pri tom se Tunis suočava sa velikom nezaposlenošću i nedostatkom ekonomske perspektive. Zemlja ima problem i sa starim režimskim kadrom, islamistima različitog kolorita, čiji dijapazon seže do terorista. Ali političkoj klasi je do sada uspevalo da mnogobrojne konflikte reši mirnim putem, trudeći se da postigne što je moguće veći konsenzus. Za razliku od Egipta, gde su Muslimanska braća želela da prigrabe svu vlast za sebe, da bi potom bili brutalno svrgnuti, u Tunisu su se umereni islamisti i sekularne snage zajednički i uzorno pobrinuli za to da borbe za vlast ne razjedine zemlju i da je ne bace desetine godina unazad.

I dalje svesno i svojim putem

Prvi, preliminarni rezultati izbora kao i reakcije na njih bude nadu da će Tunis nastaviti da ide dosadašnjim putem. Pobednik izbora je politički blok „Nidaa Tounes“, u kojem predstavnici prethodnog režima sarađuju sa sekularnim političkim snagama. Islamska partija „Ennahda“, koja je na ideološki potpuno drugoj strani, po broju osvojenih glasova tek je druga politička snaga u Tunisu. Tunišanski ogranak Muslimanske braće odmah je priznao izborni poraz i uputio čestitke pobednicima. I tu se na delu pokazao stepen političke kulture i razuma, koji se u drugim zemljama uzalud traži.

Za budućnost postoji nekoliko scenarija. Predsednički izbori narednog meseca mogli bi da dovedu do dodatnih pomeranja u odnosima između političkih snaga. Izvesno je da je pobednički blok „Nidaa Tounes“ primoran na formiranje koalicije – ili sa umerenim islamistima „Ennahde“ ili sa drugim malim, sekularnim partijama. Socijalni i ekonomski izazovi pred kojima stoji buduća vlada, su ogromni. Za budućnost Tunisa će, u najmanju ruku, isto tako biti važno da poraženi islamisti i dalje budu uvezani u politički proces i da ne dobiju priliku da se izdvoje i radikalizuju. To je suština tuniškog eksperimenta. Zato bi Evropska unija tu zemlju trebalo da iz sve snage podrži.