Turska i NATO: nepredvidljivi broj dva

Turska unutar NATO ima drugu po veličini vojsku, posle Sjedinjenih Država. Ona obezbeđuje jugoistočni bok Evrope i u njoj su smeštene dve glavne vazduhoplovne baze NATO: Indžirlik i Konja.

Turska je rano pristupila NATO, još 1952. Prethodno je zatražila zaštitu od SAD i NATO u sporu oko granica sa Sovjetskim Savezom koji je na Potsdamskoj mirovnoj konferenciji 1945. zatražio delove teritorije na obali Crnog mora i prema granici sa Iranom. Spor je okončan odustanjem SSSR-a od zahteva, posle smrti Staljina 1953.

Ankara je poznata po tome da često radi na svoju ruku. Činjenica da Turska ima dobre odnose sa Rusijom i Kinom, čak je rezultirala time da je poslednjih godina dovedena u pitanje lojalnost Ankare NATO.

Mnogi solo potezi Turske - poput vojne intervencije na severu Sirije 2018. ili blokiranja pristupanja Finske i Švedske NATO izazvali su debate na Zapadu o tome - koliko Turska zaista spada alijansu. Prema mišljenju stručnjaka: Da, jeste – u okviru globalnog trenda.

„Odnos Turske i NATO nije crno-beo već je, moglo bi se reći, u sivoj zoni“ smatra politikološkinja Selin Nasi sa London School of Economics.

„Turska je zemlja od neviđenog značaja za alijansu“, rekao je Zaur Gasimov sa Univerziteta u Majncu. „Oružane snage Turske su jedna od retkih vojski u NATO, koje imaju veliko borbeno iskustvo. Turska takođe postaje sve jači partner kroz svoje vojno-naučne tehnologije. To je nešto što sada vrlo intenzivno percipiraju zapadne zemlje NATO“, kaže Gasimov.

Strateška autonomja saveznika SAD

„Strateška autonomija je izraz koji se Ankari jako sviđa. Realnost je da Turska poslednjih godina vodi sve nezavisniju spoljnu politiku i to će se nastaviti," kaže Nasi.

„Turska nije jedina zemlja koja sve više sama donosi odluke. To je rezultat globalnih promena i pomeranja moći sa Zapada na Istok. Stoga se ova činjenica odnosi na sve saveznike SAD", objašnjava ona.

Gasimov već dve decenije uočava „emancipaciju“ turske spoljne politike: prošla su vremena hladnoratovskog „ili-ili“:

„Dinamika u međunarodnim odnosima pokazuje da postoji tendencija da se razmišlja u hibridnim kategorijama. Turska može da bude aktivna članica NATO i da pored toga nastavi da produbljuje saradnju sa Rusijom. Ne vidim naznake da to ne funkcioniše."

Nasi naglašava da Zapad zapravo ima koristi od dobrih odnosa Turske sa Rusijom, iako to kritikuje. „Morate komunicirati i sa onima koji vam se ne sviđaju. Za to su vam potrebni posrednici. Do sporazuma o žitaricama, koji je važan i za Evropu, došlo je zahvaljujući Turskoj", ističe Nasi.

Uloga Erdogana

Ipak, stil i način komunikacije Ankare igrali su važnu ulogu u percepciji Turske kao saveznika.

„Na primer, turska strana je veoma problematično vodila debatu o ulasku Švedske i Finske u NATO. Na kraju se stekao utisak kao da je Turska zemlja koja svako spoljnopolitčko pitanje hoće da iskoristi da nešto izvuče za sebe“, kaže Nasi, smatrajući da je to jedan od najvećih problema u saradnji i dodaje: „Ovo je jedna nepredvidljiva vlada“.

Ovaj problem ima veze sa koncentracijom moći u Turskoj. „Odluke o spoljnoj politici svedene na Erdogana i šačicu savetnika. Dospeli smo do tačke gde Erdogan odlučuje o svemu", objašnjava ona.

Razvod Turske i NATO nije na vidiku

Poslednjih godina su bili sve glasniji oni koji su - ne samo na društvenim mrežama - govorili da Tursku treba isključiti iz NATO.

Čak i u samoj Turskoj članstvo u NATO više se ne posmatra kao nešto za šta nema alternative. Erdogan se nekoliko puta nosio mišlju da pristupi „Šangajskoj organizaciji za saradnju“ koju vode Kina i Rusija. Prema mišljenju stručnjaka, jedan od ciljeva ove organzacije je obuzdavanje uticaja NATO.

„Ne bi bilo u interesu ni NATO ni Turske kada bi ova zemlja napustila tu aljansu. U praksi, Turska se uopšte ne distancira od NATO. Kao saveznik, ona ispunjava sve svoje zadatke“, kaže Nasi i dodaje još jedan važan razlog:

„Svi odbrambeni sistemi Turske su kompatibilni isključivo sa NATO. Svo oružje, materijali, avioni... Turska je kompletno integrisana u NATO. Mi ljudi imamo problema već kada menjamo sistem mobilnog telefona, android ili ajfon. Zamislite kako je to kada kada se radi o sistemu odbrane, ne možete tek tako promeniti ceo taj sistem."