Turski konflikt s Kudima može da eskalira

Turska vojska i dalje napada kurdske položaje na severu Sirije. Sirijska posmatračka misija za ljudska prava u Londonu saopštila je da se u granatiranju novoosvojenih položaja na severu grada Alepa, u subotu i nedelju, poginula dva borca dok ih je sedam ranjeno. Region su nedavno od snaga terorističke „Islamske države“ zauzele jedinice za zaštitu kurdskog naroda (YPG) i arapski saveznici.

Turska vlada je pre toga saopštila da su okončane borbe protiv boraca PKK u gradu Džizre na jugoistoku Turske. Borbe u tom gradu vođene su nekoliko meseci. Turske snage saopštile su da je u njima ubijeno preko 600 boraca Radničke partije Kurdistana (PKK).

„Mentalitet genocida“

Kurdski vođa Abdulah Odžalan, blizak „Uniji zajednica Kurdistana“ (KCK), koji se nalazi u turskom zatvoru, užasnut je akcijama turskih snaga. On im prebacuje „mentalitet genocida“. KCK se osvrće na konkretnu operaciju izvršenu početkom februara. Tada su turske snage napale jednu zgradu u Džizreu. U podrumu te zgrade, zaštitu je potražilo više desetina ranjenih. „Demokratska partija naroda“, bliska Kurdima, vladi predbacuje da je izvršila masakr nad 60 ljudi.

„Verujemo da su snage bezbednosti u Džizreu izvršile masovno ubistvo čije dimenzije postepeno izlaze na videlo“, izjavio je za DW Selahatin Demirtaš, vođa „Demokratske partije naroda“. „Snage bezbednosti izvršile su masakr, ali to ne mogu da priznaju. Tela ubijenih odvezli su u sporedne ulice ili srušene kuće kako bi se ostavio utisak da su ti ljudi ranije umrli“, kaže Demirtaš.

Teška sveobuhvatna istraga

Fajsal Sarijildiz, član HDP i poslanik u turskom parlamentu, već dva meseca se nalazi u Džizreu. On takođe potvrđuje rigorozne akcije turskih snaga. Ranjenici koji su se nalazili u podrumu, zbog policijskog časa nisu dobijali medicinsku negu, niti životne namirnice. „Znamo da se u jednom od podruma nalazilo preko 30 osoba. Sedam je poginulo“, kaže Sarijildiz. „U druga dva objekta nalazilo se 110 osoba. U vojnom napadu na te objekte ubijeno je 70 ljudi. Ipak, smatramo da ih je ubijeno još više“. Sumnja se da su neka tela zapaljena, tako da se ubijene osobe više uopšte ne mogu prepoznati.

Sarijildiz kaže da je pokrenuo sveobuhvatnu istragu. Turska vojska zabranila je pristup državnoj bolnici. On se obratio kancelariji guvernera Džinzrea, ali odgovor još uvek nije dobio. Novinar kurdske novinske agencije „Firat“ razgovarao je sa majkom jedne od žrtava napada. Ona i drugi roditelji o deci nisu ništa čuli još od protekle sedmice: „Ne znamo da li su živi ili mrtvi. Ne želim da naša deca umru u tim podrumima“.

Neizvesna budućnost

Politikolog Mehmed Alkis sa univerziteta „Marmara“ u Istanbulu, kaže da bi konflikt na jugoistoku Turske mogao da pojača krizu u celom regionu. „Radikalizacija na jugoistoku Turske i pritisak od strane bezbednosne politike međusobno su zavisni. Međutim, odnosi između turskih snaga i ilegalnih grupa su asimetrični“, kaže Alkis. „U tim konfliktima strane ponekad dozvoljavaju eskalaciju konflikta kako bi ojačale svoje pozicije. Predstavnici vlade saopštili su da će operacije i u drugim gradovima biti nastavljene. To može da vodi još većim reakcijama i eskalaciji konflikta“.

„Konflikt na jugoistoku Turske povezan je s drugim konfliktima u regionu – sa eskalacijom nasilja u Siriji i Iraku. Sve dok turska vlada ne promeni svoj stav prema sirijskim kurdskim pokretima u susednoj zemlji, teško da će i u Turskoj biti mira“, kaže Alkis. „Ako međunarodni akteri uvere Tursku da je koegzistencija sa kurdskom PYD moguća, to bi predstavljalo početak primirja i mirovnog procesa. Ako do toga ne dođe, onda će konflikti i napetosti na jugoistoku Turske eskalirati.“