„U Diseldorfu spremamo nešto posebno“

"Eurosong" najgledaniji evropski TV šou, ove godine se odigrava u Nemačkoj 10, 12. i 14. maja. Već polovinom marta u Diseldorfu, gradu domaćinu, susrešće se šefovi delegacija zemalja koje ove godine učestvuju na Evroviziji. U nameri da istražimo kako teku pripreme, pronašli smo najboljeg mogućeg sagovornika: Tomasa Šrajbera, izvršnog producenta evrovizijskog takmičenja, u ime nemačkog javnog servisa NDR.

Tomas Šrajber: I mi odbrojavamo dane i sedmice do Evrovizije. Gotovo svakog dana pripreme su intenzivnije. Što se brojki tiče, opremu za binu u arenu će dovesti 40 kamiona od 38 tona. Za kompleksniju opremu poput ozvučenja biće nam potrebno 120 kamiona od 38 tona.

Dojče vele: Karata navodno više nema, barem ne za finale? A koštale su od 89 do 189 evra. Da li su baš sve karte za finale zaista prodate?

TŠ: „Moglo bi da bude još karata. Da li će ih biti i koliko – to ćemo moći da kažemo kada bude bilo poznato koliko će biti velika bina u areni. Tu su zatim i detalji koji se odnose na poziciju kamera, gde će se nalaziti prostor rezervisan za foto-reportere. Uslovi koji garantuju bezbednost gostiju se takođe moraju ispuniti. Tek tada ćemo moći da kažemo da li ćemo imati još par stotina karata ili više. U ovom trenutku zvanično karata za finale više nema.

DW: Takmičenje za Pesmu evrovizije je veliki finansijski projekat ne samo za nacionalnog emitera domaćina već i za celu zemlju. Mnogi koji su je do sada organizovali ostali su kratkih rukava. Ironično ili ne, od Evrovizije je poslednjih godina jedino profitirala Grčka, koja se danas ozbiljno suočava sa posledicama krize. Kako finansijski stoji Evrovizija koja će se odigrati u Nemačkoj?

TŠ: „Veliki deo troškova odlazi na zakup arene, ali i na postavljanje bine, kao i na produkciju koja je za realizaciju Evrovizije potrebna. Uz sve to, neophodno je obezbediti i tri dana za tehničke probe i 19 dana za uobičajene probe. A onda i tri velike evrovizijske večeri. To znači da se i u sam proces priprema za šou ulaže dosta novca, ali i energije. Reč je o produkcijskom zahvatu koji drugačiji i zahtevniji u odnosu na neke klasične TV sadržaje. Finansiranje organizacije snosi delom ARD, zatim Evropska radiodifuzna unija, odnosno njene članice, države koje učestvuju na ovom takmičenju.

Reč je o sumi od 3,8 miliona evra. To možda ne deluje kao velika suma novca, ali je ona veoma značajna i za države učesnice relativno povoljna, jer mogu da računaju na kvalitetan program. Naravno da su tu i drugi faktori, kao što su sponzori, međunarodni, ali i oni na nacionalnom nivou. Od međunarodnih ne možemo da računamo na neke veće iznose. Ali možemo da računamo na prihod od prodatih karata.

Na sledećoj strani:

Kako doskočiti Oslu i Moskvi?

Kako doskočiti Oslu i Moskvi?

DW: Evrovizija je uvek predmet rasprave i kada se govori o njenim razmerama. Ona je nekako tradicionalno poslednjih godina postajala sve veća i kompleksnija. Pa ipak stiče se utisak da je Eurosong u Moskvi bio najveći do sada. Najveća bina, veliki broj posetilaca, učesnika… S druge strane, ni Evrovizija u Oslu nije delovalo manje ili skromnije… za to se pobrinuo čuveni Flash mob dance koji je celu Evropu i nekoliko meseci pre takmičenja pokrenuo na ples. Da li se nešto slično priprema i za Evroviziju u Diseldorfu?

TŠ: Na Vaše pitanje imam dva odgovora… Prvo, veliko takmičenje može se definisati na različite načine. U Moskvi je za potrebe evrovizijskog takmičenja postavljena bina prečnika 29 metara. Upotrebljena je četvrtina LED elemenata koji su u svetu u tom trenutku uopšte bili dostupni. Tehnički je to bio veliki poduhvat. Međutim, na tako velikoj bini, izvođači poput Patricije Kas izgledali su isuviše mali. To je veličina koju ne želimo. Doduše ipak ćemo imati na raspolaganju veliku arenu, u kojoj će dosta ljudi moći da prati šou uživo. Sa razlogom smo je odabrali.

U Oslu je primera radi u areni tokom finalne večeri bilo 17.870 posetilaca. Diseldorf je u centru Evrope. Nemačka ima najveći broj stanovnika u EU, preko 80 miliona. Tražili smo prostor koji bi mogao da primi najmanje onoliko gledalaca, koliko ih je bilo u Oslu. Naravno, idealno bi bilo da ih na kraju bude više. Želeli smo da što većem broju ljudi iz Nemačke i susedstva omogućimo da prisustvuju ovom događaju.

Drugi aspekt je činjenica da jedan takav šou čine različiti elementi. Jedan element je svakako relacija koja nastaje između onog što se dešava na bini i publike. Reakcija publike mora da biti takva da se stekne utisak da je ljudima zabavno i da pokušavaju da budu deo te atmosfere. Drugi element je taj koji su kolege u Oslu senzacionalno organizovale. To je momenat u kojem se publici i pre onog što će se desiti omogućava da budu deo takmičenja.

Ples o kojem govorite vežbao se čak i pre prenosa. Sat vremena pre nego što je Evrovizija počela atmosfera u areni bila je odlična. Ljudi su imali osećaj da i oni imaju nekakvu ulogu u tom šou. Naravno da pripremamo nešto posebno što će publiku uključiti u evrovizijsko takmičenje, ali moram da Vas zamolim za razumevanje, jer u ovom trenutku ne mogu više da Vam kažem. Doduše, mogu reći da to neće biti ples, ali da će imati veze sa muzikom.

Na sledećoj strani:

Zašto opet Lena?

Zašto opet Lena?

DW: Velika diskusija pokrenula se onog trenutka kada je NDR potvrdio i samim tim podržao predlog Štefana Raba, mentora aktuelne pobednice Lene Majer Landrut, da joj se još jednom poveri uloga predstavnika Nemačke, tačnije da joj se omogući da brani osvojenu titulu. Vi i dalje mislite da je to bila ispravna odluka?

TŠ: To je zapravo bila zajednička ideja koju i dalje smatram ispravnom. Kao prvo, sa Lenom, koju smo zahvaljujući emisiji „Naša zvezda za Oslo“ pronašli, imali smo neverovatnu sreću. Lena je postigla nešto što nisam mogao ni da pretpostavim da bi se moglo dogoditi. To je nešto što je dotaklo mnoge. Očarala je ljude različitog uzrasta, od pet do 65 godina. Pri tome to nije bio slučaj samo u Nemačkoj, već u celoj Evropi. To je bio jedan veliki emocionalni momenat koji je Nemačkoj omogućio da ponovo nakon 28 godina pobedi na "Eurosongu".

Postavlja se pitanje šta bi to trebalo da ima izvođač koji bi na nacionalnom izboru pobedio. Više, bolje i jače od toga, što bi ponovo dovelo da pobede je – nemoguće. Ne mogu ni da pomislim kako bi mediji izveštavali o plasmanu tog izvođača. Verovatno kako taj mladić ili devojka nisu Lena. Zamislite kako bi ljudi pamtili tog mladog izvođača? Velika je to hipoteka na koju bi se stavio talenat nekog mladog izvođača.

Drugi aspekt je poistovećivanje sa Lenom i promocija ovog takmičenja širom Evrope. Austrija sada traži umetnička koji će se takmičiti protiv Lene. Slično je i u drugim državama. Ta priča o odbrani titule u Diseldorfu ukazuje i ističe taj sportski, takmičarski, duh. Budući da je ovoga puta u igri daleko više različitih pesama, publika u Diseldorfu na Lenu sigurno neće gledati kao na zvezdu sa jednim hitom. Moje očekivanje je da će Lena, pre svega u Nemačkoj, biti ozbiljno shvaćena kao muzičar i izvođač. Publika je ta koja je prošle godine izabrala pesmu „Satelit“ i ja verujemo u izbor gledalaca i ove godine.

Intervju: Jakov Leon

Odg. urednik: Nemanja Rujević