U Hrvatsku na žurku
12. avgust 2017.
Svi restorani u Tisnom, dalmatinskom mestašcu stešnjenom delom na kopnu i delom na ostrvu Murteru, svojim gostima danas poslužuju engleski doručak i takmiče se ko će napraviti bolji smoothie. Razlog je jednostavan: mesto koje je donedavno bilo mirna oaza porodičnog turizma u kojoj su najčešće uživali nemački turisti, suočava se sa najezdom mladih Britanaca, uz ponešto Amerikanaca i Skandinavaca, željnih dobre zabave.
Tektonska promena u strukturi gostiju koja je izazvala promenu u turističkoj ponudi, rezultat je Garden festivala koji se već nekoliko godina održava u Tisnom. Taj festival se doselio iz Petrčana kod Zadra gde su ga se domaćini zasitili, a do danas se transformisao u sedam zasebnih festivala elektronske muzike. Svaki festival ima svoju specifičnu klijentelu, no uglavnom je reč o strancima. Nik Kolgan, osnivač Gardena, pronašao je pravu formulu: Garden je naime britanski proizvod, namenjen pre svega britanskim turistima koji jadransku obalu koristi isključivo kao kulisu.
Novi turisti donose nove poslove
Domaćini su se brzo prilagodili novoj situaciji jer to znači i dobru zaradu. Apartmanska ponuda nikad nije bila veća, restorani i lokalne trgovine punije. Tisno je ovog leta dobilo i novi studio za tetoviranje i pirsing i pivnicu takozvanog kraft piva, računajući upravo na britanske goste. "Nekoć je u Tisno dolazilo pet turista iz Britanije, a sada ih ima pet hiljada. Oni imaju tradiciju ispijanja piva, iako ima i domaćih gostiju koji cene takvu ponudu", kazala nam je Tišnjanka Ivana Meštrov, vlasnica novootvorene kraft pivnice u Tisnom zadovoljna što joj je posao krenuo odlično.
Sa novim gostima stigle su i nove navike. Britanska mladež celu noć provodi na festivalu, a potom se krepi engleskim doručkom. Tišnjanske starice u početku su se sablažnjavale dok su, odlazeći na misu, susretale ošamućenu omladinu kako zorom baulja u potrazi za apartmanom, ali i one su se brzo naviknule. Sa britanskim gostima u Tisno su stigli milioni, a domaćini priznaju da "njihovi" Britanci nisu tako razulareni kao u nekim drugim mestima na hrvatskoj obali.
SuperUho "domaći" festival
Na jadranskoj obali se tokom leta održava puno sličnih festivala, privlačeći u Hrvatsku specifičnu mlađu publiku iz svih krajeva sveta. Većina tih festivala - poput Gardena, Ultre, Outlooka, Dimensionsa - predstavljaju strane proizvode, najčešće iz Velike Britanije. Upravo zbog toga je izuzetak festival SuperUho jer reč je o autentičnom domaćem festivalu. Festival SuperUho se održava već četvrtu godinu, od čega poslednje dve u Primoštenu i nastao je na temeljima Terranea, festivala koji je početkom decenije svestrani zagrebački promotor Mate Škugor pokrenuo u rodnom Šibeniku.
Terraneo je vratio živost u taj grad, koji je bio sinonim za apatiju i mrtvilo. Zahvaljujući Terraneu, a potom i SuperUhu koji se prve dve godine održavao u Šibeniku, ponovno je oživljen napušteni prostor propale fabrike elektroda i ferolegura. Deo festivala održavao se i na obnovljenoj Tvrđavi sv. Mihovila koja je zahvaljujući i tom festivalu promovisana u prvorazrednu turističku atrakciju.
U Primoštenu je festival ponovno smešten u jednom napuštenom prostoru koji je ostao iza hrvatske privatizacije. Ovaj put radi se o prostoru propalog hotela Marina Lučica, jednom od najmodernijih hotela svog vremena. Projekt je dobio snažnu podršku Primoštena koji želi privući drukčiju publiku i drukčiji profil turista, ponajpre mlađih.
Otvoreno društvo željno razmene
Ključna razlika odnosi se na činjenicu da je SuperUho isključivo domaći proizvod, namenjen prvenstveno domaćoj publici, mada uključuje mnoga zanimljiva imena i domaće i svetske rok muzike sklona istraživanju i eksperimentu. Festival je i rezultat Škugorove vizije kojom on želi da vrati dug zajednici iz koje je ponikao.
"Moram priznati da me prilično razočarava činjenica da se na našoj obali održava na desetke festivala, na kojima naših ljudi praktično nema. Ti festivali su dobri za lokalnu zajednicu i turizam jer su njihovi posetitoci po pravilu odlični potrošači, a Hrvatska im je jako jeftina. Ali ti se festivali ipak organizuju za nekog drugog. Mi ovo želimo raditi za ljude sa kojima živimo. Svi su dobrodošli, ali najvažnije je da ljudi koji ovde žive dobiju priliku da dožive nešto drugačije kako bi ih to inspirisalo da i oni možda nešto stvore."
Otvorenost je glavni moto ovog festivala, objašnjava organizator: "Ne možemo živeti u izolaciji, jer to nema nikakvog smisla. Mnogi su od 1990. naovamo radili na tome da se ovo društvo izoluje, a naš je cilj otvoreno i slobodno društvo i razmena ideja. To je smisao ovog čime se ovde bavimo".