U potrazi za nestalima

Slučaj Farhada S. spada u one priče sa srećnim krajem. Taj 26-togodišnji Avganistanac punih pet godina nije imao nikakav kontakt s majkom i braćom. Prilikom prelaska iz Turske u Grčku nalazili su se u različitim čamcima. Nakon dolaska na kopno, putevi su im se razdvojili. Farhad se nekako domogao Nemačke. „Tri godine sam preko Fejsbuka i Tvitera pokušavao da pronađem neki trag koji bi vodio do moje porodice, ali uzalud“, priča Farhad. Na kraju je došao do službe za traženje nemačkog ogranka Crvenog krsta (DRK). „Postavili su moju fotografiju na internet s napomenom da tražim svoju porodicu. I nedugo nakon toga su se javili“, priča Farhad. Njegova porodica se u međuvremenu vratila u Avganistan. „Imali smo mnogo toga jedni drugima da ispričamo“, kratko je prokomentarisao Farhad svoj prvi kontakt s porodicom.

Broj upita raste

Uprkos modernim sredstvima komunikacije, sve više izbeglica poput Farhada, traži pomoć službe traženja Crvenog krsta. „U prvoj polovini 2016. Primili smo 1.400 novih upita, a do kraja godine očekujemo oko 3.000“, kaže predsednik DRK Rudolf zajters za DW. On objašnjava da se izbjeglice daju u potragu za nestalim ili izgubljenim članovima porodice tek nakon što srede situaciju u zemlji u koju su pristigli. Na spisku nacija koje koriste službu traženja, na prvom se mestu nalaze Avganistanci, iza kojih slede Sirijci, Eritrejci, Somalijci i Iračani. Oko polovine onih koji traže na kraju i pronađu svoju rodbinu ili prijatelje.

Zaštita ličnih podataka

Nemački Crveni krst velike nade polaže u novi portal pod nazivom TraceTheFace.org koji je i Farhadu pomogao da pronađe svoju porodicu. „Na toj novoj stranici mnogo pažnje se posvećuje zaštiti podataka. Vidi se fotografija i opis rodbinske veze s osobom koja se traži. Sve ostalo je nedostupno“, kaže rukovodilac službe traženja pri DRK Ronald Rajman.

Za maloletne osobe bez pratnje odraslih postavljena je specijalna stranica u koju uvid imaju samo radnici Crvenog krsta širom sveta. Na taj način se želi da se izbegnu zloupotrebe. Do sada je preko novih stranica s fotografijama rešeno 20 slučaja od kojih se već odustalo. Traženje preko fotografija, umesto dosadašnje prakse potrage isključivo putem pisanih podataka, ima veliku prednost zbog nedvosmislenosti informacije. Često se ne znaju tačni podaci tražene osobe poput mesta rođenja.

U krajevima sveta poput Srednjeg istoka s visokim stepenom lingvističkih i kulturnih različitosti, problem pri traženju često su i imena. „Postoji 70 različitih načina kako napisati vrlo rašireno ime Muhamed“, kaže Rajman. Radnici međunarodnih humanitarnih organizacija ne oslanjaju se samo na internet, već koriste klasične medije. U Somaliji tako od kuće do kuće nose knjigu s fotografijama nestalih i onih koji traže rodbinu.

Datoteke umrlih

No iako je služba traženja do sada često kumovala srećnom kraju mnogih porodičnih priča, u mnogo slučajeva bila je prisiljena i da rodbini prenese najtužniju vest. „Setimo se samo hiljada onih koji su život izgubili u Sredozemlju“, kaže predsednik DRK zajters. On zato traži da se pokrene evropska datoteka s podacima neidentifikovanih žrtava. Potreba za takvim projektom veća je nego ikada, ali se za sada od nje na nivou Evropske unije odustalo – iz finansijskih razloga.