U sudnici nema mesta za turske novinare
27. mart 2013.“To ne može biti istina! Troje nemačkih desnih estremista je ubilo osam Turaka, jednog Grka i jednu nemačku policajku. Nemački organi su zakazali u vođenju istrage. I sada, kada je konačno pokrenut proces, u sudnici nema mesta za turske novinare?”
Bild cajtung o procesu protiv Beate Čepe, članice trojke iz Cvikaua dalje prenosi: "To je sramota za Nemačku! Jesu li sudije u Minhenu izgubile svaku pristojnost? Kada se radi o razjašnjenju rasističkih zločina, od suda bi trebalo očekivati malo više taktičnosti, a ne nacionalnu uskogrudost. Zato je i toliko važan gest Bild-a da turskim medjima prepusti jedno mesto u sudnici.” *Ertugrul Ečkek je od 1990. do 2009. bio glavni urednik turskog dnevnog lista “Hurijet”*
Slično komentariše i Zarbriker cajtung: “Problemi i propusti poslednjih dana i sedmica, mogli su da budu izbegnuti. Najpre je bila izabrana premala sala, potom je ambasadoru iz Ankare uskraćeno sigurno mesto, a sada turski novinari treba da ostanu van sudnice. To svedoči o premalo osećaja, posebno ako se uzme u obzir da su teroristi ubili osmoro ljudi turskog porekla. Više senzibiliteta nikako ne bi ugrozilo nezavisnost sudstva.”
Miteldojče cajtung prenosi: “Predsednik suda Karl Huber je potpuno u pravu, kada kaže da je ovde pre svega reč o razjašnjenju optužbi protiv počinioca i njihovom mogućem osuđivanju. To će biti težak posao. Ali to ne sprečava sud da uzme u obzir unutrašnju i političku dimenziju procesa. Umesto toga pokazuje svoj autoritet demonstrativnim odsustvom senzibiliteta. Pri tome je odustajanje od prenosa procesa u susednoj sali isto tako sporno, baš kao i proces akreditovanja.”
Racija kao signal Berlinu?
Rusija je prekontrolisala kancelarije nemačkih fondacija u Moskvi i Sankt Peterbsurgu. Nemačka politika u takvoj situaciji ne može da se ponaša kao da je se to uopšte ne tiče, piše Berliner morgenpost.
„Neophodno je da se diplomatskim putevima jasno pokaže da sve ima svoju cenu, pa tako i ometanje rada fondacija. Isto važi i za etablirane kanale komuniciranja između Bundestaga i Dume. Takođe bi i mediji mogli da podsete na forme ophođenja. Istovremeno Berlin ne bi trebalo od toga da napravi državnu aferu, već pre da odlučno zahteva okončanje tog šikaniranja. Nemačka, baš kao i Rusija moraju da se bave i drugim pitanjima, od kontrole naoružavanja do energetske bezbednosti, od Sirije do Severne Koreje”.
Badiše cajtung piše: “Rusija je jedan od najvećih gubitnika spasavanja Kipra; skoro tri milijarde evra ruskih ulagača je pri tom konfiskovano. Moskva je veoma ljuta na EU, a pre svega na Nemačku. Moguće je i da je Kremlj sa racijom hteo da pošalje signal Berlinu. U svakom slučaju reakcija sada mora da bude primerena, ali i jasna. Nemačka vlada bi Moskvi jasno trebalo da da do znanja šta misli o zakonu o nevladinim organizacijama (U Rusiji je na snazi zakon, kojim se nevladine organizacije sa finansiranjem iz inostranstva označavaju kao strani agenti) i drugim restrikcijama usmerenim protiv ruskog civilnog društva.”
Priredila: Ivana Ivanović
Odg. urednik: J. Leon