U tesnim granicama
31. avgust 2018.
„Nekada su bili ljuti neprijatelji. Hašim Tači bio je politička glava OVK-gerile koja se borila za nezavisno Kosovo, a Aleksandar Vučić ministar informisanja koji je bio mišljenja – ne samo po službenoj dužnosti, već iz ubeđenja – da je Kosovo sastavni deo Srbije“, piše Berliner cajtung.
„Danas su obojica predsednici svojih država, a na sebe su skrenuli pažnju neobičnom idejom. Oni razmišljaju da nanovo povlače još uvek spornu granicu između Kosova i Srbije – i to duž etničke linije.“ List podseća da su pre nekoliko dana u austrijskom Alpbahu Vučić i Tači jednoglasno objasnili – bez da su išli u detalje – da bi mogli da zamisle sporazum između dve države kojim bi se uradila i korektura granica.
„Kao predložak za taj sporazum mogla bi da posluži ideja beogradskog Centra za evroatlantske studije iz juna ove godine. Tu se, naime, pominje da se nekoliko sela pretežno nastanjenim Srbima na severu Kosova pripoji Srbiji, a da zauzvrat Kosovo dobije Preševsku dolinu“, piše dnevnik iz Berlina ocenjujući da je reč o „planu koji nije spektakularan“ i kojim bi se konflikt koji još uvek tinja mogao rešiti 20 godina nakon rata.
„Kosovo bi tako moglo da se nada priznanju i od strane nekih država koje su to do sada odbijale da učine. Reč je o desetinama zemalja širom sveta, a među njima su i neke članice Evropske unije: Španija, Slovačka, Rumunija, Grčka i Kipar. Ali, EU odbija novo povlačenje granica po etničkom ključu. (…) To je nedavno još jedanput izričito naglasila i nemačka kancelarka Angela Merkel, tokom posete predsedavajućeg Saveta ministara BiH Berlinu.“
Ohrabreni snovi o monoetničkim državama
„Berliner cajtung“ piše da bi na taj jedinstveni slučaj Srbije i Kosova mogli da se pozovu srpski i hrvatski nacionalisti u Bosni i Hercegovini. „Albanci u Makedoniji bi takođe mogli doći na ideju da bi jedna opcija mogla da bude i stvaranje Velike Albanije.“
List citira Karla Bilta, koji je nedavno, u intervjuu „Frankfurter algemajne cajtungu“, rekao da bi se na Balkanu sve snage koje „sanjaju o monoetničkim državama“, sada mogle osećati ohrabreno.
„No, interesi o pristupanju EU stavljaju pred dilemu. S jedne strane ona ima interesa da zemljama Zapadnog Balkana ponudi perspektivu učlanjenja u Uniju – to je naglasila i austrijska ministarka spoljnih poslova Karin Knajsl, čija zemlja trenutno predsedava Uniji, na nedavno održanom sastanku ministara spoljnih poslova EU u Beču. Tako bi dogovor o granicama mogao biti od koristi za Srbiju i Kosovo. Ali, time bi se mogli izazvati konflikti u drugim zemljama regiona i zato nije moguće isključiti da bi, isto kao i za vreme ratova devedesetih, moglo da dođe do toga da većina u jednoj državi pokuša da protera manjinu. (…)
Ideja o razmeni teritorija je, međutim, sporna kako u Srbiji tako i na Kosovu. A ni Vučić ni Tači ne bi mogli biti sigurni da će za svoje ideje dobiti većinu u parlamentu“, zaključuje „Berliner cajtung“.
Priredio Svetozar Savić