U trgovinskom ratu svi su gubitnici
17. avgust 2017.
To da u Kini postoji malo svesti o kršenju autorskih prava i velika spremnost za falsifikovanje kada je reč o dizajnu i tehnici, poznato je i u Nemačkoj: u toj zemlji se svake godine onome ko krade intelektualno vlasništvo dodeljuje nagrada „Palgiarius“, ružni patuljak sa zlatnim nosom. Bilo da je reč o kancelarijskim stolicama, aparatima za merenje pritiska ili slavinama, i ove godine su falsifikatori robnih marki iz Kine ponovo bili veoma zastupljeni među laureatima tih negativnih nagrada.
Tramp zbog toga želi detaljno da prouči kinesku trgovačku praksu. Ukoliko poverenik za trgovinu Robert Lajthajzer pri tom otkrije i prekršaje, Kini prete trgovinske sankcije, poručio je Tramp.
Nemačka privreda uznemirena
Na reakcije iz Kine nije trebalo dugo čekati. Peking je Sjedinjenim Državama zapretio kontra-merama. Kina neće da „sedi skrštenih ruku“, saopštilo je tamošnje Ministarstvo trgovine. Nemačka privreda je uznemirena. „Sukob između dve najveće svetske ekonomije imao bi negativne posledice i po nemačku privredu“, izjavio je predsednik nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK) Erik Švajcer za list „Nojen osnabriker cajtung“.
Ipak, ima mnogo razloga da se ne uzima baš sve tako ozbiljno. Donald Tramp je već mnogo toga najavljivao, ali je malo toga zaista sproveo. Njemu bi takođe mogla da bude potrebna Kina kao politički partner, ukoliko se dalje ipak zaoštri konflikt sa Severnom Korejom.
Marko Vagner iz nemačke Komercbanke navodi i treći razlog protiv toga da većina američkih preduzeća zagovara trgovinske restrikcije protiv Kine: „Postoji veliki broj američkih firmi koje žele da prodaju svoje licence u Kini. Ta preduzeća, naravno, ne smatraju da su restrikcije protiv azijske zemlje dobre.“
Preusmereni trgovinski tokovi mogli bi da koriste Nemačkoj
Naravno, ipak ostaje rizik od trgovinskog sukoba koji bi mogao da poprimi različite razmere. Ako Amerikanci samo ograniče uvoz iz Kine, onda bi nemačka privreda mogla da profitira. Jer tada će, kaže Vagner, doći do preusmeravanja trgovine: „Onda se više neće uvoziti čelik iz Kine, već će morati da se nabavlja u drugim delovima sveta“. Na primer iz Nemačke.
Drugačije bi moglo da bude ako bi Tramp protiv Kine uveo brojne manje, ne tako drastične, ali neprijatne mere. U tom slučaju mogla bi da bude pogođena i nemačka privreda. Njoj je naime važno da svim njenim trgovinskim partnerima ide dobro, da nigde nema zastoja, jer samo tako ona može da odgovori na potrebe klijentele širom sveta. Upravo na to upozorava predsednik DIHK Švajcer.
A podaci govore sledeće: Kina u SAD izvozi robu u iznosu od 462,6 milijardi dolara. Dakle, 18,3 odsto kompletnog kineskog izvoza otpada na SAD. S druge strane, to je 21,4 odsto ukupnog američkog uvoza. Pre svega je reč o robi široke potrošnje. Zato u nemačkoj Komori postavljaju retoričko pitanje: kojim mašinama će ta roba biti proizvedena? Često to nisu mašine koje se iz Nemačke izvoze u Kinu, već i one koje se proizvede u ćerkama-firmama nemačkih preduzeća sa sedištem u Kini.
Carine ograničavaju kupovnu moć
Postoji još jedna posledica: carine uvoz čine skupljim: „Velika većina američkih potrošača ispaštaće zbog te politike i to naročito oni s nižim primanjima“, kaže profesor Štefan Kots, sa kelnskog Instituta za svetsku ekonomiju. „Milioneru sa Menhetna nisu potrebne jeftine uvozne majice“, plastično obrazlaže Kots.
A ako roba široke potrošnje bude zaista poskupela, da li će onda Amerikanci još uvek moći da u ovom obimu kupuju nemačke automobile, pitaju se u nemačkoj privrednoj i trgovinskoj komori. Sa svakom od te dve zemlje – sa Kinom i sa SAD – nemačka privreda ima trgovinski obim u visini od skoro 170 milijardi evra, dakle ukupno 335 milijardi. To je čitavih 15 odsto ukupnog nemačkog obima spoljne. Predsednik DIHK Erik Švajcer zato je ubeđen da u trgovinskom ratu postoje samo gubitnici.