Ubica iz Drezdena – islamista koji nije deportovan

Napadač iz Drezdena je krajem 2017. uzaludno pokušavao da napusti Nemačku i preseli se kod sestre u Tursku, saznaje agencija dpa.

Prema dokumentaciji u koju agencija ima uvid, mladi Sirijac je još pre toga stavljen na listu potencijalno opasnih osoba za koje policija veruje da mogu da izvrše terorističke napade. Nemačka je htela da pomogne njegovu nameru da ode u Tursku.

No turska ambasada mu, navodno zbog manjkavih papira, nije izdala vizu. Dpa i Špigel javljaju da je plan Nemaca bio da turskim kolegama ustupe sve informacije o ovoj pristalici Islamske države – ali tek kada ga se otarase.

Početkom oktobra je sirijski državljanin Abdulah A.H.H. u Drezdenu kuhinjskim nožem napao dvojicu nemačkih turista sa zapada zemlje. Jedan je preminuo zbog posledica uboda u leđa. Napadač je, po svemu sudeći, ljude odabrao nasumično.

Mladi Sirijac, za kojeg nije jasno da li ima 20 ili 22 godine, uhapšen je 20. oktobra. Njegova DNK odgovara onoj sa noža kojim je izvršen napad.

Abdulah A.H.H. je izašao iz zatvora samo nekoliko dana pre napada. Više puta je osuđivan prema zakonu za maloletne delinkvente zbog nanošenja telesnih povreda i reklamiranja terorističke organizacije.

Novu istragu je preuzelo Državno tužilaštvo jer se smrtonosni napad vodi kao teroristički napad.

„Zar je moralo da dođe dovde?“

Slučaj ovog Sirijca koji je 2016. tražio azil u Kemnicu, na istoku Nemačke, oživeo je javnu debatu o tome kako se Nemačka odnosi prema potencijalnim teroristima.

„Strašni krvavi zločin u Drezdenu je, sa jedne strane, došao iz vedra neba. Napad nožem sa leđa, žrtve nisu imale šanse“, piše Frankfurter algemajne cajtung. „Sa druge strane, u slučaju ovog počinioca možemo da se zapitamo: zar je moralo da dođe dovde?“

Robert Habek, lider stranke Zelenih koja zagovara liberalnu izbegličku politiku, za list Velt je rekao da bi ljude koji „nasiljem prete našem liberalnom poretku“ trebalo vratiti u zemlje porekla. Habek ipak dodaje da su mnogi od potencijalnih terorista nemački državljani ili da zemlje porekla ne žele da ih prime nazad.

Zeleni se, dodao je, zalažu da potencijalno opasni tipovi budu pod budnim okom policije. „To je skupo, ali donosi bezbednost“, rekao je Habek.

Prema informacijama medija, napadač je već bio pod prismotrom policije, čak i na dan napada. Petrik Klajne, šef Pokrajinskog zavoda za kriminalistiku u Saksoniji, kategorično kaže da nikakva prismotra policije ne može da spreči ovakve napade. To može jedino – proterivanje iz zemlje.

Nema deportacija u Siriju

Ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer najavio je da će se založiti da se ponovo ispita da li se pojedine osobe iz Nemačke mogu deportovati u delove Sirije u kojima više nema borbi. „No do sada Ministarstvo spoljnih poslova nije bilo tog zaključka“, rekao je Zehofer. Njegovom zahtevu se pridružilo više pokrajinskih ministara unutrašnjih poslova.

Ipak, ni to nije tako jednostavno. „Koliko god nam je možda teško da to prihvatimo, jedna demokratska zemlja ne sme da deportuje čak ni teroriste u zemlje gde im preti mučenje“, kaže Daniel Tim, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Konstancu.

Nemačka od 2012. ne deportuje odbijene tražioce azila ni potencijalne nasilnike u Siriju. U toj državi od 2011. traje razorni građanski rat.

Protiv takvih deportacija je i Ula Jelpke, poslanica Levice, koja kaže da je „apsurdno“ očekivati da problem islamizma u Nemačkoj nestaje ako se pokoji islamista deportuje.

Poslanik Hrišćansko-demokratske unije Kristof de Vris je za dpa rekao: „Društveni mir i zajedništvo u Nemačkoj nalaze se na kocki ukoliko predstavnici političkog islama nesmetano šire svoju antidemokratsku, ekstremističku i antisemitsku ideologiju čija je osnova šerijat, a još se i svaka kritika na to ocrnjuje kao islamofobija.“

Uprkos teškoćama koje postoje kada je u pitanju deportacija potencijalno opasnih došljaka, Frankfurter algemajne cajtung zaključuje: „Oni koji su ovde primljeni jer su tražili pomoć, a onda na nepojmljiv način zloupotrebili gostoprimstvo, ne smeju da ostanu – u svakom slučaju ne na slobodi ili bez nadzora. Slobodarska država ne može da postoji bez opreza i sposobnosti da se brani.“

nr (dpa, faz, welt, ard)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android