Ukrajina: Granica koje nema

Vreo letnji dan. Kolona automobila i ljudi sa torbama i koferima proteže se nekoliko kilometara po seoskom putu. Takve slike Ukrajinci su do sada viđali samo na televiziji, u izveštajima o ratovima ili prirodnim katastrofama. Sada je to svakodnevna pojava na liniji razgraničenja između separatističkih regiona na istoku i, kako to neki kažu, jezgra Ukrajine. To je granica koja zapravo ne postoji. Prelaz u Zajcevu, severno od separatističkog uporišta u Donjecku, na birokratskom jeziku ukrajinskih zvaničnika zove se „vojni kontrolni punkt ulaska i izlaska“. U oblasti Donjecka postoje tri takva prelaza.

Elektronske propusnice

Mlada Olga sa jednogodišnjim detetom dva i po sata stoji u koloni automobila. Pri tom bi trebalo da sve ide brzo, jer postoji posebna kolona za porodice sa decom ili starije osobe. Dete se ne oseća dobro i Olga ga odvodi do šatora za pružanje prve pomoći pored puta. Šator su pre nekoliko dana podigli Lekari bez granica. „Obično dolaze roditelji male dece i stariji ljudi“, kaže jedan lekar. Ali tog dana je već bilo tri hitne intervencije kod ljudi sa visokim krvnim pritiskom. „Mi ovde pružamo samo prvu pomoć“, dodaje.

Pored šatora za prvu pomoć stoji kanister sa vodom za piće i jedan toalet. To je naravno nedovoljno, pa je većina ljudi prinuđena da se skriva iza žbunja pored puta. „Shvatamo mi da je to nezgodno za građane“, kaže za DW Oleg Slobodja, portparol ukrajinskih graničara. „Ali morate da shvatite da ovo zapravo nije granica i da ne postoji odgovarajuća infrastruktura.“

Danas, međutim, dokumenti i prtljag se kontrolišu kao na pravoj granici. Viza nije potrebna, ali ukrajinska strana traži od putnika da plate neku vrstu propusnice. U formularu mora da se objasni zašto i gde žele da putuju. Donedavno su propusnice bile na papiru, a od 7. jula je ukrajinska služba bezbednosti SBU uvela elektronske propusnice. „Važno je što sada ima manje korupcije“, kaže Slobodja. Ne može da utvrdi da li je to istina. Činjenica je da je prethodno postojalo crno tržište za propusnice.

Jeftinija hrana i lekovi

Redovi na prelazima se pak nisu smanjili. Prema zvaničnim podacima svakog dana liniju razdvajanja ovde prelazi do 700 automobila i više od 2.000 ljudi. Stanovnici separatističkih regiona putuju u područja pod kontrolom vlade u Kijevu, kako bi tamo podigli svoje penzije i jeftinije kupovali – hrana i lekovi su u centralnoj Ukrajini dva do tri puta jeftiniji nego u samozvanim narodnim republikama.

Ukrajinske vlasti obećavaju da će bolje opremiti prelaze. Tako će u blizini granice biti otvorene nove prodavnice i apoteke. Pored toga, biće instalirani bankomati.

Za sada se ne zna da li će biti organizovan i prekogranični javni prevoz. Mnogi se snalaze, što je unosan posao za vlasnike automobila – kratka vožnja preko prelaza košta deset evra. To je skoro isto kao vozna karta kojom možete preći pola Ukrajine. Neki gunđaju, drugi su se pomirili sa svim tim. Već više od godinu dana milioni Ukrajinaca žive praktično u stanju rata – sada se raduju i tome da se makar manje puca.