Ukrajina i evropska diplomatija: Vreme za nove saveze?

U ukrajinskom parlamentu ove nedelje se odigrala neobična scena. Oko govornice se okupilo dvadesetak poslanika i pred kamarama su mahali zastavama NATO i savezničkih država. Bio je to znak zahvalnosti za podršku iz inostranstva u konfliktu sa Rusijom. Čak dva puta se mogla videti zastava Ujedinjenog Kraljevstva.

-pročitajte još: Šolc ide kod Putina u Moskvu, ali ne na Olimpijadu u Peking

Britanske nacionalne zastave vijorile su se na ulicama Kijeva i u utorak (1.2.) kada je premijer Boris Džonson sleteo u Kijev – očigledno iz zahvalnosti, jer Džonsonova vlada je toj zemlji isporučila protivtenkovsko naoružanje, britanska vojska obučava ukrajinske vojnike, a Kijevu je London obećao i finansijsku pomoć od oko 100 miliona evra.

Ali, Boris Džonson je sa svojim partnerom u Kijevu razgovarao o još jednoj temi – vojnom paktu Londona, Varšave i Kijeva. Projekat je ove srede (2.2.) zvanično trebalo da predstavi ministarka spoljnih poslova, ali je Elizabet Trus zbog bolesti morala to da otkaže.

San o mini-NATO

No, i bez zvaničnog predstavljanja, ta „mini alijansa“, kako je naziva ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je – „znak nade“. Njegov ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba navodi razloge: „Mi ne možemo da čekamo na bezbednost i blagostanje kada jednom budemo u Evropskoj uniji i NATO. Nama to treba već sada“, izjavio je Kuleba.

-pročitajte još: Putinu nije ostalo mnogo opcija

Oleksandr Mereško, predsednik Odbora za spoljne poslove ukrajinskog parlamenta, u Poljskoj i Velikoj Britaniji trenutno vidi najpouzdanije strateške partnere njegove zemlje. „Možda bi se isplatilo razmisliti o osnivanju neke vrste mini NATO. To bi lako moglo da se izvede, s obzirom na to da je Velika Britanije jedna od vodećih zemalja Evrope, iako nije članica Evropske unije“, rekao je Mereško za DW.

Na ideju o takvom paktu se međutim u britanskoj javnosti gleda mnogo trezvenije. Džonson se nada da će u ukrajinskoj krizi pokazati svoje državničke sposobnosti, da bi se tako suprotstavio kritikama koje dobija iz sopstvenih redova, piše levo liberalni list „Gardijan“.

Bivši nemački diplomata Hans-Diter Hojman smatra međutim da ideja o savezu nije motivisana samo unutrašnjom politikom. „’Tročlani savez’ verovatno neće biti formalna alijansa. Ovo je pokušaj premijera da dokaže svoje tvrdnje da Britanija možda da bude globalni igrač i bez Evropske unije“, ocenjuje za DW Hojman, nekadašnji predsednik Nemačke akademije za bezbednosnu politiku, koji danas predaja na Univerzitetu u Bonu.

-pročitajte još: NATO u znaku ukrajinske krize: Koji su dalji koraci?

„Aktivnosti na svoju ruku nisu u našem interesu“

Nije nikakvo iznenađenje što se, pored britanskog premijera, tu angažuje i Poljska. Varšava je u NATO i EU najbliža saveznica Ukrajine. Poljsko rukovodstvo veoma je zainteresovano da, gde god je to moguće, pruži podršku Ukrajini. No, poljska vlada takođe jasno stavlja do znanja i gde su granice tog pakta.

„Aktivnosti na svoju ruku nikako nisu u našem interesu. Naša snaga je u NATO. Ako bi bilo potrebno u Ukrajinu poslati trupe, to bismo mogli da uradimo uz saglasnost NATO“, rekao je u intervjuu poljskoj novinskoj agenciji PAP general Valdemar Skržipčak, nekadašnji komandant poljskih kopnenih snaga i bivši zamenik ministra odbrane.

Poljski general je u istom intervjuu iskoristio priliku i da kritikuje nemačku politiku prema Ukrajini. „To što je Nemačka Ukrajini poslala 5.000 šlemova ima karakter kabarea. Čudan je stav Nemačke.“

-pročitajte još: Nemačka politika prema Ukrajini na meti kritika

Takve ocene mogle bi da budu problematična za nemačku vladu, pošto, pored Velike Britanije, i Nemačka i Francuska pokušavaju da pridobiju podršku Poljske za diplomatsko rešenje ukrajinskog konflikta. Francuski predsednik Emanuel Makron ranije je najavio da će se ovog petka (4.2.) sastati s nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i poljskim predsednikom Andžejom Dudom. Ali, od sastanka tog „vajmarskog trougla“ očigledno neće biti ništa. Problem su – zgusnuti termini: poljski predsendik je u Pekingu na otvaranju Zimskih olimpijskih igara, tako da bi, prema izveštajima medija, trojica državnika naredne nedelje trebalo da se sastanu u Berlinu.

Oči uperene u Vašington

Bilo da se radi o tzv. „Normandijskom formatu“, u kojem pregovaraju Nemci i Francuzi zajedno sa Rusima i Ukrajincima, „vajmarskom trouglu“ ili „tročlanom savezu“ koji forsira London – vlade u Evropi bore se da ostvare napredak u rešavanju krize u potpuno različitim konstelacijama.

Stručnjak za bezbednost Hojman smatra da nova alijansa Londona, Varšave i Kijeva neće igrati neku važniju ulogu u prevladavanju sukoba. „Mini NATO“, kojem se nadaju neki ukrajinski političari čista je iluzija, kaže. Nove alijanse van NATO neće biti već i zbog toga što bi u ovom trenutku to oslabilo neke od postojećih saveza, ocenjuje Hojman.

On usmerava pogled ka Vašingtonu. Jer, ako su odgovori NATO i SAD Rusiji koje je objavio španski list „El Pais“ autentični, američka vlada već je otvorila novi prostor za pregovore. Bivšem nemačkom diplomati Hojmanu posebno je zanimljivo to što je odgovor američke vlade Moskvi odvojen od pisma NATO.

Time su SAD po prvi put prihvatile da pitanje bezbednosti ne treba da ide na račun drugih država. NATO je do sada insistirao na slobodnom izboru, odnosno – nijedna država nije sprečena da uđe u NATO, čak i ako graniči sa Rusijom. S druge strane, Moskva insistira na jasnoj i nesmanjenoj bezbednosti.

Zbog toga je pismo iz Vašingtona za Hojmana veliki iskorak: „Sada su na stolu čak i konkretni predlozi za povlačenje sa obe strane: ruskih trupa sa ukrajinske granice i američke infrastrukture iz Ukrajine. Ozbiljni pregovori mogli bi da počnu.“

Šanse za „Normandijski format“

Izgleda da se o strateškim pitanjima bezbednosti u Evropi u ovom trenutku odlučuje u Vašingtonu i Moskvi. Britanci, Francuzi, Nemci, ali i Poljaci, vršiće uticaj preko NATO.

Hojman je međutim uveren da bi boljitak za narod Ukrajine, pa i u separatističkim oblastima, mogao da dođe kroz „Normandijski format“, gde pregovarači trenutno traže rešenja.

Ukoliko se to kasnije i postigne, pod vođstvom francuskog predsednika Makrona i nemačkog kancelara Šolca, onda bi se možda u ukrajinskom parlamentu zavijorile i nemačka i francuska zastava. U svakom slučaju, ove nedelje ih tamo nije bilo.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.