Ukrajina i Sirija: može li Rusija da se bori na dva fronta?

Rusija je dugo predstavljala Alep kao simbol sopstvene snage. Upravo je ruska vojna kampanja pomogla sirijskom lideru Bašaru al Asadu krajem 2016. da zauzme grad nakon četiri godine borbi. Sada je Alep pao u ruke pobunjenika za manje od četiri dana, a nakon toga i Hama. To je udarac i za Kremlj.

„Rusija više nije u stanju da podržava Asadov režim kao što je to činila pre deset godina“, kaže Ruslan Sulejmanov, ruski orijentalista sa Univerziteta ADA u Bakuu u Azerbajdžanu. Rusija doduše ponovo izvodi vazdušne napade na pobunjenike, ali to trenutno nije dovoljno da ih zaustavi, ukazuje Sulejmanov.

Glavna razlika u odnosu na 2016. je u tome što je Rusija od februara 2022. mnogo više zaokupljena svojim napadom na Ukrajinu. „Naravno, rusko prisustvo u Siriji je nakon toga počelo da se smanjuje“, ukazuje Sulejmanov.

Do sada je Rusija uglavnom bila uključena u zračne udare

Ruski vojni kontingent u Siriji uvek je bio mali. Kada je Vladimir Putin 2015. godine odlučio da vojno ojača Bašara al Asada u građanskom ratu, Rusija je prvenstveno upotrebila svoje vazdušne snage. Prema procenama, između 2.000 i 4.000 vojnika iz sastava kopnenih snaga poslato je na teren – Rusija o tome nikada nije dala nikakve zvanične informacije. Tada je takođe poslat i sličan broj plaćenika, poput onih iz grupe Vagner. Upravo su oni bili uključeni u kopnene borbe u Siriji češće nego redovni vojnici. Ali i oni su, u međuvremenu, prebačeni u Ukrajinu.

„Ruska strategija bila je da se sirijske, iranske i šiitske milicije bore i pruže podršku ruskim snagama, a ne obrnuto“, ocenili su u svojoj studiji o ruskoj intervenciji u Siriji američki analitičari Majkl Kofman i Metju Rojanski.

Sada su, međutim, Iran i njegove savezničke milicije poput Hezbolaha oslabljene u sukobu s Izraelom. Islamistički pobunjenici grupe Hajat Tahrir al Šam (HTS) iskoristili su tu priliku za napredovanje.

Neke snage su verovatno povučene iz Sirije

Može li Rusija da popuni tu prazninu u kopnenim snagama? „Rusiji će biti veoma teško da poveća pomoć Asadu bez da oslabi svoje trupe u Ukrajini“, ocenjuje za DW Pavel Luzin, ekspert za ruske oružane snage iz američkog trusta mozgova Džejmstaun fondacija.

Nakon napada na Ukrajinu 2022, Rusija je demantovala da želi da povuče trupe iz Sirije. Međutim, navodno je, prema izveštajima, ipak prebacila neke borbene avione u Rusiju. Ruski PVO sistem S-300 takođe je prebačen u rusku luku u blizini Krima.

Ruski vojnici u Siriji su pregrupisani i premešteni sa manjih položaja u veće baze. A raspoređivanje u borbama iskusnih plaćenika u Ukrajini oslabilo je položaj Rusije. Danas u Siriji ima i drugih ruskih plaćenika, „ali oni nisu specijalizovani za borbene misije, već, na primer, za nadziranje nekih postrojenja za proizvodnju nafte“, ocenjuje Ruslan Sulejmanov.

Moskva ne želi da odustane od Sirije

Ali iako je rat u Ukrajini jasan prioritet Moskve, Rusija neće odustati od Sirije. „Kremlj sigurno neće napustiti Asada“, tvrdi Sulejmanov.

Za Rusiju pritom postoje dve važne lokacije. Pomorska baza u Tartusu obezbeđuje da Rusija ima pristup Sredozemnom moru, a vazduhoplovna baza Hmejmim omogućava Moskvi da deluje u čitavom regionu.

Sirija je ujedno važna za Kremlj jer želi da zadrži imidž supersile. Nakon neuspešnih zapadnih intervencija u Iraku i Libiji, Rusija je htela da se prikaže kao faktor stabilnosti u regiji – i tako se Moskva uspešno etablirala kao jedan od igrača na Bliskom istoku.

Radije pregovarati nego slati nove trupe

Prve reakcije Rusije na ofanzivu pobunjenika pokazuju da ona radije ne bi slala dodatne vojne resurse u Siriju. Međutim, Rusija ipak sve češće izvodi vazdušne napade. Prema ruskom Telegram-kanalu „Rybar“, u Siriju je stigao i general Aleksandar Čajko, koji je i ranije komandovao ruskim snagama u toj zemlji.

U isto vreme, Rusija traži kontakt s drugim silama uključenim u sukob, posebno sa Turskom, koja najviše profitira od napredovanja pobunjenika. Vladimir Putin telefonom je razgovarao s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, a predstojećeg vikenda trebalo bi da se sastanu predstavnici Rusije, Irana i Turske.

„Predstoje veoma teški i vrlo stresni pregovori za Kremlj, koji ionako već troši toliko živaca, energije i resursa na Ukrajinu“, kaže Ruslan Sulejmanov. Sada će Kremlj morati da deo tih resursa upotrebi i za Siriju.

*ovaj članak je najpre objavljenna nemačkom jeziku