Uskršnji marševi – rat u Ukrajini podelio mirovni pokret

Skup u Berlinu koji je u znak solidarnosti sa Ukrajinom održan 27. februara 2022. bio je impresivan. Policija navodi da je učestvovalo 100 000 ljudi, a organizatori tvrde da je bilo čak pola miliona učesnika protesta protiv invazije na Ukrajinu koju je Rusija započela tri dana pre toga. Od tada se često demonstriralo, mirovne povorke i molitve za mir. Ali što rat duže traje, to se više razmimoilaze mišljenja u taboru nenasilnih demonstranata koji žele mir.

Simptomatična je reakcija na otvorena pisma, u kojima manje ili više poznate ličnosti iz kulturnog, naučnog I religioznog života zastupaju zaustavljanje isporuke oružja i mirovne pregovore.

Medijska kritika raznih inicijativa

Biskup Fridrih Kramer, koji je ujedno poverenik za mir Evangeličke crkve Nemačke (EKD) je bio izložen žestokoj kritici. On se među prvima izjasnio protiv isporuka oružja i upozorio da naoružavanje može doneti atomski rat. On želi „da se diplomatija stavi u prvi plan“.

Glavni zadatak je prema njemu potpisivanje primirja, kako bi se potražio put bez nasilja iz beznadežne situacije. Dodaje da je to veoma složeno i da predstavlja veliki izazov. Međutim on očekuje da “budemo maštovitiji, umesto da oružjem podgrevamo rat, koji će koštati hiljade I stotine hiljada života”.

Mirovnom pokretu nedostaje podmladak

Na tradicionalnim skupovima protiv rata i naoružavanja uglavnom se okupljaju ljudi iznad 50 godina starosti. To je bilo tako i na uskršnjim marševima 2022., nekoliko nedelja posle početka rata u Ukrajini. Mirovni pokret skoro da ne može da mobiliše mlade ljude. Larisa Majer koja na Univerzitetu Bilefeld istražuje konflikte i protestne pokrete kaže: „Istovremeno, veći deo učesnika je veoma dugo aktivan u mirovnom pokretu“. Ona navodi nekoliko razloga za činjenicu da mirovni pokret nije doživeo porast ni posle izbijanja rata. Prema njoj, akteri koji su protiv naoružavanja nisu više samo u mirovnom pokretu već i u raznim desničarskim populističkim pokretima.

"Manifest za mir" uz aplauz Alternative za Nemačku

Navela je primer „Manifesta za mir“, koji su inicirale političarka Levice Sara Vagenkneht i feministička aktivistkinja Alis Švarcer. One su 2023.

ponudile na potpisivanje onlajn peticiju, a nju je potpisao i predsedavajući Alternative za Nemačku Tino Krupala. Ustavna zaštita njegovu partiju posmatra kao potencijalno ekstremno desničarsku.

Istovremeno, na godišnjicu početka rata su između ostalog Zeleni pozvali na demonstracije solidarnosti sa Ukrajinom. Larisa Majer Kaže: „Sada imamo različite aktere, koji ne mobilišu ljude zajedno, već nastupaju paralelno ili čak jedni protiv drugih“. Ona dodaje da je pritom primetna tendencija polarizovanja.

Protesti protiv atomskog naoružavanja NATO-a

Kristijan Gola ima iskustva sa svojom Mrežom mirovne kooperative – još osamdesetih godina prošlog veka učestvovao je u Bonu u demonstracijama protiv stacioniranja atomskih raketa NATO-a. On je rođen 1963., a otac mu je bio profesionalni vojnik. „Tada su nas označavali kao budale“, kaže on.

Posle jedne godine rata u Ukrajini on se zalaže za društvenu debatu i ima brojna pitanja: „Da li oružje zaista pomaže? Radi li se o nedostatku oružja ili je čak pristup pogrešan, pa su nam sada potrebna diplomatska rešenja?“

I ove godine protiv rata i naoružavanja

Taj čovek koji je već 40 godina angažovan u mirovnom pokretu očekuje nove impulse od ovogodišnjih uskršnjih marševa. Na sajtu svoje mirovne mreže i pomoću oglasa u novinama Kristijan Gola i njegov tim pokušavaju da podstaknu ljude da uzmu učešća u tradicionalnim protestima protiv rata i naoružavanja.

Osim toga, pozivaju se ljudi da pošalju elektronsko pismo Olafu Šolcu sa motom: „Gospodine kancelare, založite se za pregovore!“. Kristijan Gola u pogledu rata u Ukrajini kaže: „Uopšte nisam siguran gde nas sve to može odvesti“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.