Uspeh je moguć!
Godinu dana nakon apela kancelarke Angele Merkel („Uspećemo!“) u Nemačkoj više nema ni trunke gotovo euforičnog raspoloženja koje je tada vladalo. Nemci su doduše još uvek uvereni da će uspeti, ali su istovremeno postali i skeptičniji. U anketi koja je sprovedena po nalogu DW, posebno su važne dve stvari: Većina ispitanika smatra da su izbeglice Nemačku učinili šarenijom i različitijom. S druge strane, većina ispitanika veruje da će i u Nemačkoj biti više terorističkih napada.
Napadi u novogodišnjoj noći u Kelnu i drugim nemačkim gradovima, kao i napadi i pokušaji napada s islamističkom pozadinom, uticali su na smanjenje osećaja sigurnosti mnogih ljudi u Nemačkoj.
Dobra je vest najpre da većina Nemaca ima pozitivan stav prema izbeglicama, a njihovo prisustvo u zemlji smatra obogaćenjem za društvo. Taj pozitivan stav društva koje prima došljake, veoma je važna „baza“ za dugoročni uspeh integracije. To je ujedno velika suprotnost raspoloženju koje je vladalo pre 40 godina kada su u Nemačku stigli milioni gastarbajtera iz južne Evrope! Tada se baš i nije pričalo o šarenilu i raznovrsnosti. Danas je to drugačije i dobro da je to tako.
Ne smemo da pređemo ni preko drugog važnog rezultata ankete. Strahovi su u nemačkom društvu postali veći, strahovi od moguće pretnje. To moramo ozbiljno da shvatimo. Naravno da te strahove ne bi trebalo politički instrumentalizovati i dodatno ih širiti, kako to često čini stranka Alternativa za Nemačku (AfD). Ali te rezerve ne smemo ni da guramo pod tepih.
Integracija je skupa
Možda bi više ljudi bilo uvereno u to da ćemo uspeti kada bi postalo jasnije kako bi to uopšte trebalo da se dogodi. Na primer kod integracije na tržištu rada. Zar vlada ne bi trebalo da uzme u ruke mnogo više novca kako bi to zaista uspelo? I zar to ne bit trebalo jasno ha signalizira? U Nemačkoj je do sada samo oko 40.000 izbeglica pronašlo radno mesto. Tri četvrtine njih nema nikakvo strukovno obrazovanje. To znači da bi država i preduzeća većinu izbeglica najpre morala da „osposobi“ za tržište rada. A tu su potrebne obrazovne mere koje koštaju milijarde evra – i iziskuju mnogo strpljenja. Ako se u taj proces investiraju te dve stvari, onda će to na kraju da se isplati. Ali od početka bi trebalo da bude: ne smeju se očekivati brzi uspesi.
Zar mi ne bi trebalo da znatno povećamo i naše mere bezbednosti? Trebalo bi povećati broj radnih mesta u Saveznoj policiji. To je ispravno, ali i to mnogo košta. Trebalo bi se zapitati zašto ne može da se ubrza progon kriminalnih stranaca, brže nego što je to išlo do sada. To bi, pogotovo nakon napada u novogodišnjoj noći, bio važan signal zastrašivanja. Jasno, ne može sve da se promeni preko noći. I progon kriminalnih stranaca mora da se odvija pod okriljem zaštite prava koji predviđa pravna država. A to u pojedinačnim slučajevima može i da potraei.
Kancelarka je prošlogodišnjom porukom „Uspećemo!“ inicirala jedinstven talas spremnosti na pomoć od strane nemačkih građana. Srećom, još uvek mnogo od toga može da se oseti i danas. Ali potrebno nam je a duboko uzdahnemo, kako bi ovaj trenutak opstao što duže. I potrebno nam je iskreno suočavanje s društvenim i ekonomskim izazovima ovog sadašnjeg, prelaznog doba za nemačko društvo.