Ustavni sud RS odlučuje o referendumu

I kada su svi govorili da će nakon referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH i ovaj doživeti istu sudbinu, odnosno „zapeti“ na Ustavnom sudu RS, nije bilo mnogo onih koji su verovali s obzirom da su ovoga puta definisani konkretni ciljevi.

Referendum će biti održan 25. septembra, odluka o referendumu ne sme biti objavljena u periodu kraćem od 30 dana od dana održavanja referenduma i referendumsko pitanje: „Da li podržavate da se 9. januar obilježava i slavi kao Dan Republike Srpske“. To su konkretni ciljevi koji su definisani u odluci.

Neprihvatljiv 9. januar kao Dan RS

Međutim, konce su, kao što se i očekivalo, pomrsili članovi Kluba Bošnjaka (na naslovnoj slici) koji su pokrenuli pitanje zaštite vitalnog nacionalnog interesa na odluku o održavanju referenduma, ali i na zakon o objavljivanju rezultata popisa samo za teritoriju RS, što se našlo „u paketu“ pred Ustavnim sudom RS.

Bošnjački političari stava su da 9. januar ne može biti Dan Republike Srpske jer ga druga dva naroda ne doživljavaju kao svoj dan. Očekuju od Ustavnog suda da konačno stavi tačku na ovo pitanje.

„Ukoliko se sud bude vodio strukom, ukoliko se bude držalo zakona i Ustava, potvrdiće da postoji povreda vitalnog nacionalnog interesa Bošnjaka. Međutim ja sam rekao da nije povređen vitalni nacionalni interes samo Bošnjaka, već svih građana RS, bez obzira na nacionalnu pripadnost“, kaže potpredsednik Narodne skupštine RS Senad Bratić (SDA).

(Ne)namjerna blokada

Hrvatski klub nije pokretao pitanje vitalnog nacionalnog ineresa kao i Klub ostalih u Veću naroda RS. Međutim postavlja se pitanje da li će referendum u ovakvim uslovima uopšte biti održan, s obzirom da je definisano održavanje referenduma u periodu ne kraćem od 30 dana od dana objavljivanja odluke u Službenom glasniku. U tom slučaju Ustavni sud RS trebao bi najkasnije do 24. avgusta da donese odluku, ukoliko ne bude povrede vitalnog interesa, tako da bi odluka o referendumu mogla biti objavljena narednog dana. S obzirom na ranije zaustavljanje odluke o referendumu o Sudu i Tužilaštvu BiH, za koje neki tvrde da je smišljeno, nije mali broj onih koji i ovoga puta očekuju sličan scenario.

Za to vreme SDP BiH pokušao je na sednicu Parlamenta BiH da uvrsti tačku dnevnog reda koja se odnosila na referendum u RS, ali nije dobila potrebnu podršku. „16-ti dan u ovoj zemlji traje entitetski udar na ustavni poredak BiH. Niko na tom sastanku nije progovorio ni jednu reč o antidejtonskom, antiustavnom i nelegalnom referendumu u Republici Srpskoj“, rekao je Denis Bećirović poslanik SDP-a BiH u Parlamentu BiH. On je predložio da se rasprava o ovoj tački stavi na dnevni red.

Nema saglasnosti ni na državnom nivou

Srpski poslanici u Parlamentu BiH nisu podržali ovu inicijativu smatrajući da za to nema osnove. Jednoglasni su po tom pitanju bili i poslanici Saveza za promene i SNSD-a.Što se tiče gospodina Bećirovića i njegovih političkih inicijativa, mislim da je to usmereno na političku provokaciju, a ne na rešavanje problema“, smatra Mladen Bosić, predsedavajući Parlamenta BiH, lider SDS-a. „Odluke Ustavog suda BiH su konačne i obavezujuće. Kako možete praviti u RS referendum o konačnim i obavezujućim odlukama Ustavnog suda BiH. To je rušenje kompletnog ustavnog poretka“, odgovara Bećirović.

U RS ne slažu se sa takvim kvalifikacijama i tvrdnjama da 9. januar ne može biti Dan ovog entiteta. „Oni žele da dokažu da RS nije postojala pre Dejtona. A ako nije postojala, ko je onda svoj suverenitet uneo u zajedničku državu u Dejton. Uneli su entiteti a nije bilo obrnuto“, rekao je prvi čovek Narodne skupštine RS Nedeljko Čubrilović nakon donošenja odluke o referendumu.

Referendum u izbornim godinama

Za analitičare je situacija manje više jasna. Ukoliko se proceni da je referendum neophodan, a još ima vremena za tu procenu, ići će se sigurno u njegovu realizaciju. Međutim ukoliko to bude više na štetu aktuelne vlasti u ovom entitetu u smislu eventualne reakcije međunarodnih predstavnika, Ustavni sud će, izvesno je, odugovlačiti sa donošenjem odluke. Ipak mnogi postavljaju pitanje opravdanosti referenduma u uslovima u kojima se nalazi RS i efekata koji bi iz njega proizašli.

„Referendum je prisutan kao stalna pretnja a videli smo da još nema realizacije. Tako da je nezahvalno govoriti sa potpunom sigurnošću da li će biti održan. On je uvek tu, o njemu se uvek priča kao o velikoj političkoj priči u izbornoj godini, bez obzira da li je reč o lokalnim ili opštim izborima“, smatra analitičarka Tanja Topić, navodeći da se sa punim pravom može postaviti pitanje opravdanosti referenduma s obzirom na referendumsko pitanje na koje se unapred zna odgovor.

Čeka se reakcija međunarodne zajednice u BiH, iako još nema nikakvih naznaka da će je biti. Ranije je OHR komentarisao slična pitanja, napominjući da se može reagovati tek nakon što neki akt bude objavljen u Službenom glasniku, što se u ovom slučaju još nije desilo. Džonatan Mur, šef misije OEBS-a u BiH kaže da referendum jeste demokratski mehanizam ali da se moraju poštovati odluke Ustavnog suda BiH: “Mislim da ima više mogućnosti da se reši ovo pitanje, i demokratskim i sudskim putem”, rekao je Mur ne ostavljajući mnogo mesta za špekulacije.

Kako god, cilj je postignut

S druge strane predsednik RS Milorad Dodik kategorično odbacuje mogućost bilo kakve reakcije međunarodne zajednice, kada je reč o referendumu: “Protiv ovog referenduma nema nikakvog visokog predstavnika. Niti može da reaguje niti može da zabrani”, kategoričan je Dodik.

Prema nezvaničnim informacijama, referendum će koštati oko 20 miliona maraka i ukoliko Ustavni sud RS ne prihvati veto Bošnjaka, biće održan sedam dana pre lokalnih izbora. Bio održan ili ne, već je ispunio svoju misiju, a to je održavanje tenzija, stvaranje jedinstva unutar RS na pitanju održivosti entiteta i ono što je najbitnije, odvraćanje pažnje od teške ekonomske situacije.