Uticaj piva i fudbala na procenu poreskih prihoda Nemačke

Ministar finansija Nemačke Kristijan Lindner trenutno je u klinču s nekoliko kolega iz vlade: on zahteva da se, prilikom usvajanja sledećeg budžeta Nemačke, mora strogo pridržavati ciljeva štednje.

A prilikom odlučivanju o budžetu bitno je i koliki prihod od poreza on može da očekuje. Tu na scenu stupa Radna grupa za procenu poreza koja će zasedati od danas do četvrtka.

Šta je Radna grupa za procenu poreza?

Dvaput godišnje poreski stručnjaci iz saveznih, pokrajinskih i lokalnih vlasti Nemačke okupljaju se kako bi procenili iznos poreza za tekuću godinu, ali i za sledećih četiri do pet godina. Na sastanku učestvuju i stručnjaci iz Bundesbanke, Saveta ekonomskih stručnjaka i Instituta za ekonomska istraživanja. Ta radna grupa sastaje se iza zatvorenih vrata i nezavisna je od političara.

Za šta su dobre procene ubiranja od poreza?

Svakome ko sastavlja budžet potrebni su podaci – to se odnosi na saveznog nemačkog ministra finansija, ministre finansija nemačkih pokrajina, kao i na službenike zadužene za budžet na gradskim, odnosno opštinskim nivoima. Naravno, obično je zanimljivije to na šta savezna, pokrajinska i lokalna vlast troši novac – dakle na obdaništa, policiju ili izgradnju socijalnih stanova. Ipak bez prihoda od poreza, ništa od toga ne bi bilo moguće. A na pitanje kakve brojke se mogu očekivati, nadležni za finansije odgovore dobrim delom dobijaju od Radne grupe za procenu poreza.

Kako se sastavlja procena poreza?

Procenitelji poreskih prihoda su nezavisni, ali važne smernice za njihov rad ipak dolaze od političara. Pogotovo u obliku ekonomske prognoze savezne vlade. Što je veći očekivani privredni rast, to će obično biti i viša procena poreskih prihoda. Činjenica da nemačka vlada ove godine očekuje samo mali privredni rast od 0,3 odsto, a ne više 1,3 procenta kao što se prognoziralo na jesen, verovatno će uticati i na prognozu poreskih prihoda.

Šta utiče na poreske prihode?

Osim očekivanog privrednog rasta, u proračunima se uzimaju u obzir i drugi faktori: kako bi mogla da se kreće potrošnja i kolika su tarifna povećanja? Procenitelji tu uzimaju u obzir očekivani razvoj događaja, ali moraju da naprave prognoze i za nepoznatu budućnost.

Takođe se proveravaju i efekti izmena zakona. Pritom se na uzimaju u obzir samo zakoni koji su već doneseni. Na procenu će tako uticati i efekti tzv. Zakona o mogućnostima privrednog rasta, o kojem se doduše raspravljalo još u jesen prošle godine, ali je tek sada stupio na snagu.

Svi ti faktori se potom uključuju u procene svake pojedinačne vrste poreza. Očekivanja kada je reč o potrošnji imaju snažan uticaj na PDV, a kolektivni ugovori na prihode od poreza na plate i dohodak.

Uz ta dva „glavna poreza“, od kojih svaki čini više od trećine ukupnih poreskih prihoda, postoji i mnogo manjih poreza, poput recimo poreza na pivo. Tu npr. ulogu igra i činjenica da se ove godine održava Evropsko fudbalskog prvenstvo – ljudi tradicionalno piju više piva u godinama velikih fudbalskih turnira.

Kako su se u poslednje vreme razvijali poreski prihodi?

Državi na prvi pogled ide iznenađujuće dobro: preračunato u evrima i centima, poreski prihodi značajno rastu. Po prvi put, savezne, državne i lokalne vlasti mogle bi ove godine da prikupe više od bilion evra poreza. Poređenja radi, 2019. godine, dakle pre pandemije korone, ukupni prihodi od poreza iznosili su oko 800 milijardi evra.

Nažalost, to značajno povećanje od 25 odsto u roku od pet godina nema mnogo veze s ekonomskim razvojem, već pre svega s inflacijom. Ako, na primer, poskupi hrana ili usluge, onda u skladu s tim raste i PDV. S druge strane, ta „prednost“ države nadoknađuje se većim rashodima, recimo kroz veće plate i nadnice.

Kakvi su izgledi?

Okončanje raznih kriznih mera, poput nižih stopa PDV-a za ugostiteljstvo ili za gas namenjen za grejanje, državi će kratkoročno da donese veće prihode. Ono što je međutim najvažnije, jeste kako se razvija privreda: za sada ekonomska neizvesnost još uvek opterećuju potrošnju i investicionu klimu.

Međutim, postoje znakovi blagog oporavka nakon recesijske 2023. godine. To je uglavnom zbog pada cena energije i nade u zaokret u kamatnim stopama.

Kakve posledice ima procena o porezu na pregovore o budžetu?

Nije za očekivati da će poreski procenitelji tokom konsultacija pronaći nekakvu iznenađujuću riznicu novca. Razlog su, naravno, smanjeni izgleda za privredni rast u ovoj godini. Drugim rečima: malo je verovatno da će procena poreza pomoći u napetoj situaciji između ministra finansija Lindnera i nekih njegovih kolega u vladi. Jer, ako država ne može da očekuje više prihoda, budžet mora da se uravnoteži kroz rashode. A kao što je poznato, Lindner je isključio mogućnost povećanja poreza i bilo kakve promene po pitanju tzv. „dužničke kočnice“.

hjf/zi (ard)