Uzgoj kafe i klimatske promene

Za mnoge je početak dana nezamisliv bez kafe: stimuliše krvotok i olakšava buđenje. Ali, u budućnosti bi kafa mogla biti veoma skupa.

Razlog je činjenica da je biljka kafe veoma osetljiva. „Ne voli vrućinu, ne voli previše suvo ili previše vlažno tlo. Potrebni su joj precizno definisani uslovi hladovine i tla bogatog mineralima", objašnjava Sofi fon Loben sa Instituta za klimatska istraživanja u Potsdamu (PiK).

Takvi uslovi su do sada uglavnom postojali u zemljama oko ekvatora, u takozvanom pojasu kafe. U međuvremenu, i tamo se sve više pokazuju posledice klimatskih promena.

Obradiva područja u opasnosti - Brazil i Vijetnam

U mnogim tropskim zemljama vreme više nije stabilno kao ranije, kaže Fridel Hic-Adams sa Instituta Sidvind. Ranije je bilo perioda kiše i perioda sa manje kiše – osim toga, temperature su bile relativno konstantne, posebno na visinama gde se uzgaja mnogo kafe.

„Sada odjednom ima previše jake kiše, meseci bez kiše i periodi vrućine. Biljke kafe to ne mogu da podnesu", kaže Huc-Adams.

Već proteklih decenija sve je više klimatskih uslova neprikladnih za kafu, zbog čega je smanjen prinos kafe, pokazalo je istraživanje australijske organizacije CSIRO. Osim toga, postoje studije koje predviđaju da će se do 2050. površine koje su trenutno pogodne za uzgoj kafe smanjiti za više od polovine. Ovo će uticati na mnoge male proizvođače kafe, posebno u Brazilu i Vijetnamu. A te dve zemlje su trenutno najveći proizvođači kafe na svetu.

Moguće je da će u budućnosti doći do migracije unutar zemalja koje uzgajaju kafu, kaže Hic-Adams. Ali nema mnogo prostora za kretanje, jer je zemljište najčešće u nečijem vlasništvu.

„Ako sam uzgajivač kafe u Tanzaniji na nadmorskoj visini od 1.500 metara, ne mogu da kažem, idem malo više na to brdo da tamo uzgajam kafu. Jer moguće je da na tom prostoru neko već uzgaja čaj ili proizvode za domaće tržište".

Nove površine zbog klimatskih promena

Ako svuda bude toplije, u budućnosti bi se mogle stvoriti nove površine za uzgoj kafe, koje su za nju do sada bile previše hladne, pokazuju studije. Ali, postoji „ali". Mnoge takve oblasti su prekrivene šumom.

„Ako posečem šumu tamo da bih uzgajao kafu, povećavam klimatske promene, jer oslobađam više CO2", upozorava Hic-Adams.

Osim toga, proizvodi koji se uzgajaju na površinama koje su posečene nakon 2020. ne mogu se uvoziti u EU. To je ono što zakon EU određuje. A EU je jedan od najvažnijih uvoznika kafe.

„Iako je kafa jedna od najvrednijih korisnih biljaka na svetu, ona je i jedna od najmanje istraženih", kaže fon Leoben.

Do sada u svetu dominiraju dve vrste kafe: arabika i robusta. Ali poznato je oko 130 vrste kafe u prirodi, od kojih su neke otpornije na toplotu ili određene štetočine i stoga se mogu direktno uzgajati ili koristiti za stvaranje hibridne sorte.

Ali samo sadnja drugih sorti kafe nije ni brzo ni lako rešenje. S jedne strane, prvo treba razviti hibridne sorte, što je u toku. Tada bi se morale uzgajati milijarde sadnica i isporučiti uzgajivačima. A s druge strane, potrebne su tri godine da biljka kafe donese prvi plod.

Siromaštvo sprečava klimatsko prilagođavanje

Sadnja novih sadnica je teoretski lepa ideja, kaže Hic-Adams. Ali uzgajivači kafe ne mogu da čekaju tri godine da dobiju prve plodove, jer bi tri godine bili bez ikakvih prihoda.

A ako pogođeni promene način uzgoja, ako na primer kafu ne gaje kao monokulturu, prvo moraju da ulože i da se odreknu prihoda. Prihod od drugih biljaka obećava veću sigurnost, ali i tu je potrebno prebroditi nekoliko godina bez prihoda.

Šta rade veliki proizvođači?

Dobro je poznat problem da više od 12 miliona malih proizvođača kafe slabo zarađuje. A kafa je za neke druge veoma unosan posao. Prema procenama, na svetskom tržištu godišnji promet kafe iznosi oko 200 milijardi dolara. Od toga ljudi koji uzgajaju kafu dobijaju manje od 10 odsto.

Razlog je, između ostalog, što se kafa izvozi pre svega kao sirova kafa. Veliki profit se ostvaruje preradom kafe u industrijalizovanim zemljama. Dok je cena sirove kafe porasla za oko 60 odsto u poslednjih 30 godina, cena proizvoda od kafe porasla je za oko 600 odsto, pokazalo je istraživanje Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu.

Moglo bi se zaključiti da oni koji najviše zarađuju od trgovine kafom, veliki međunarodni koncerni poput Nestlea ili Starbucksa, imaju dovoljno motivacije da obezbede temelje svog poslovanja i tako pomognu malim proizvođačima kafe.

Svest o posledicama klimatskih promena postoji, kaže Hic-Adams. Pilot projekti postoje već 15 godina. Ali propadaju zbog siromaštva malih poljoprivrednika. Mali uzgajivači ne mogu sebi priuštiti investiciju, za koju bi možda morali da pozajme novac, a da ne znaju po kojoj ceni će se njihovi proizvodi kupovati u budućnosti, kaže Hic-Adams. Zato bi strebalo stvarati druge tržišne strukture, sklapati dugoročne ugovoru, podsticati proizvođače da svoju proizvodnju prilagode promenjenim klimatskim uslovima.

„Danas se manje postavlja pitanje šta je potrebno za prilagođavanje klimatskim promenama", kritikuje Hic-Adams, „već više šta radi konkurencija. A ako konkurent uspe da prodaje po nižoj ceni i tako oduzme deo tržišta drugima, onda je za mnoge kompanije važan samo njiho udeo na tržištu. Aspekti održivosti su manje važni."

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.