Varšava bi da pokaže „prijateljsko lice“
17. januar 2018.
Od nemačko-poljske „interesne zajednice“, one koja je godinama nakon 1989. definisala odnose dveju država, danas nema ni traga. Nestala je ona saradnja koja je pre 2015. godine često pomagala u rešavanju problema, kao npr. onda kada su te dve zemlje zajednički dogovorile politički odnos prema Ukrajini.
- pročitajte još: Svež vetar iz Varšave?
„U odnosu na prethodna očekivanja, odnosi između Nemačke i Poljske veoma su loši“, ocenjuje Pjotr Buras, politikolog i šef varšavskog predstavništva u Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR). Između Berlina i Varšave skoro i da nema bilo kakve saradnje, a fale i zajednički politički projekti, kao i ozbiljan dijalog o važnim temama. Povrh svega, poljska vlada doliva ulje na vatru aktuelnim zahtevima Nemačkoj za ratnim reparacijama, 70 godina nakon završetka Drugog svetskog rata.
Teška misija
Još uvek je nejasno na šta će novi ministar spoljnih poslova Poljske staviti akcenat prilikom svoje posete Berlinu. Za njegovog prethodnika Vitolda Vaščikovskog, Nemačka je pre svega bila poželjan ekonomski partner, a političke saveznike tražio je na drugim mestima – prvenstveno u Londonu i Budimpešti.
Ipak, prva poruka novog ministra probudila je nadu. Kada je nedavno preuzimao mandat, Čaputovič (naslovna fotografija) je izjavio: „Nemačka je za nas najvažniji ekonomski i politički partner. Želimo da održimo veoma dobre odnose.“ Te dve rečenice su pre 2015. godine bile sasvim uobičajena stvar, ali sada imaju veoma važno značenje.
- pročitajte još: Nacionalizam dolazi sa istoka
Čaputovič u glavni grad Nemačke stiže direktno nakon posete Bugarskoj, zemlji koja je nedavno preuzela predsedavanje Evropskoj uniji. To je veoma neuobičajeno, s obzirom na to da su njegov prethodnik, kao i drugi vodeći političari u poslednje dve godine doslovno izbegavali odlazak u Berlin.
Grubi tonovi
Tema za razgovore Čaputoviča u Berlinu neće nedostajati. Otkako je nacionalno konzervativna partija „Pravo i pravda“ (PiS) došla na vlast u Poljskoj, Berlin se prema susedu odnosi veoma oprezno. Za sva kontroverzna pitanja, kao što je reforma Ustavnog suda, poljska reforma pravosuđa ili raspodela izbeglica, nemačka vlada uvek upućuje na Evropsku komisiju kao na nadležni organ. A kada su u pitanju nekakve kritike ili eventualne intervencije, Nemačka se ciljano drži po strani, znajući da bi svaki takav potez situaciju samo dodatno pogoršao, nezvanično se saznaje u Berlinu.
Trenutno nema naznaka da će se odnosi dveju zemalja poboljšati. Atmosfera je ostala hladna, iako su se kancelarka Angela Merkel i nekadašnja poljska premijerka Beata Šidlo sastajale više puta.
Štetni zahtevi za reparacijom
U leto 2017. odnosi Nemačke i Poljske još više su se zaoštrili – onda kada je predsednik PiS Jaroslav Kačinjski u nemačkim medijima govorio o zahtevima za reparaciju. Ubrzo nakon toga, kancelarka je – i to usred predizborne kampanje – pooštrila ton. „Na to jednostavno ne možemo da ostanemo nemi“, rekla je Angela Merkel. Pri tom je govorila o kontroverznoj reformi pravosuđa u Poljskoj, ali je to ipak bio i principijelan stav.
- pročitajte još: Evropljani „druge klase“
Poljski političari otada sve češće govore o „nerešenom“ problemu reparacija, iako nemačka savezna vlada smatra da je to pitanje i pravno i politički rešeno. S druge strane, poljska vlada još uvek nije podnela nekakav zvaničan zahtev, već to pitanje i dalje razmatra. Po tom pitanju većina Poljaka podržava svoju vladu. Poljski poliiktolog Pjotr Buras upozorava da će to, „ukoliko ta tema ne nestane sa političke agende, još dugo uticati na odnose između dveju zemalja“.
Antinemačka retorika
Dugo su predsednici i jedne i druge države imali ulogu stabilizujućeg faktora. Andžej Duda posetio je Berlin u leto 2015. godine, neposredno nakon što je izabran na tu funkciju. Duda i tadašnji nemački predsednik Joahim Gauk sastajali su se nakon toga više puta, a i Frank-Valter Štajnmajer, aktuelni predsednik Nemačke, posetio je Varšavu neposredno nakon njegovog izbora u maju 2017. godine.
Međutim, s vremenom se pokazalo da bilateralni odnosi ni na tom nivou ne funkcionišu najbolje. Suština je u nedostatku poverenja. „Sporne nemačke i evropske teme bezobzirno su iskorišćene u cilju ostvarivanja političkih ciljeva poljske vlade na unutrašnjem planu – ako se to uopšte isplati“, ocenjuje Buras. Taj politikolog u svakom slučaju smatra da je poljska spoljna politika već odavna „talac unutrašnje politike“.
Berlin pred dilemom
Eksperti očekuju da će poljska vlada prema inostranstvu u skorije vreme pokušati da pokaže „prijateljsko lice“. U Varšavi se već sada diskutuje o parlamentarnim izborima 2019. godine, kada će se stranka PiS dodatno potruditi da se približi političkom centru. „Oni ne mogu dalje da nastave sa antievropskim parolama“, veruje Pjotr Buras.
- pročitajte još: Poljaci su gubitnici
S druge strane, to Berlin stavlja pred dilemu: „Varšava će u mnogim oblastima biti spremnija na kompromis nego do sada, ali bez da popusti u ključnim pitanjima kao što je reforma pravosuđa“, kaže Buras. Berlin će morati da odluči da li na to pristaje ili će ostati uporan sve dok se pitanje vladavine prava ne reši.
Težak proces formiranja vlade u Nemačkoj, iz glavnog grada Poljske veoma pažljivo se prati. Vladajući poljski nacional-konzervativci više bi voleli da u vladi vide Liberale (FDP) i Zelene, pre svega zbog gasovoda Severni tok II. Poljaci smatraju da je taj projekat pretnja po njihovu bezbednost. istovremeno, u Varšavi smatraju da je Angela Merkel najbolje rešenje za mesto kancelara, iako je ona u toj zemlji izgubila simpatije zbog svoje izbegličke politike.