„Poređenja sa nacističkom praksom su apsurdna i deplasirana“, izjavio je portparol nemačke vlade Štefen Zajbert. „Tako se umanjuju zločini protiv čovečnosti počinjeni u vreme nacionalsocijalizma“. To pojašnjenje bila je jedna od najdužih Zajbertovih izjava tokom njegovog višegodišnjeg rada na funkciji portparola nemačke vlade. Samim tim postaje jasno sa kakvom zabrinutošću Berlin gleda na to kako turski političari raspiruju neraspoloženje protiv Nemačke.
Zajbert se izjasnio i u pogledu mogućih nastupa turskih političara u Nemačkoj. On je upozorio da bi turska strana trebalo da igra otvorenih karata i da – primera radi – ne iznajmljuje dvorane za mitinge pod lažnim izgovorom. To zvuči pomalo agresivno i uliva strah.
Upozorenje njemačkim političarima
Pri tome je Zajbertovo upozorenje u istoj meri upućeno i na nemačke adrese. Jer upozorenje da se igra otvoreno, istovremeno znači i da turski političari, ako se pridržavaju uobičajenih pravila ponašanja i normi, smeju da drže javne govore u Nemačkoj. To je jasno „Ne!“ onim nemačkim političarima, koji traže generalnu zabranu za nastupe turske političare u Nemačkoj i time izazivaju veliku pažnju javnosti.
Takvi političari nalaze se i u kancelarkinoj poslaničkoj grupi: dok je Zajbert još bio u sali za pres-konferencije, portparol za spoljnu politiku poslaničke grupe demohrišćanskih stranaka CDU/CSU Jirgen Hart, nastupe Erdogana i članova turske vlade u Nemačkoj ocenio je kao – nepoželjne. Ne, rekao je međutim portparol Zajbert, nemačka vlada ne radi na uvođenju zabrana ulaska, niti želi da ukine moguće nastupe Erdogana pred referendum u Turskoj.
Bez kršenja nemačkog poretka
Zvučalo je poprilično sarkastično kada je i portparol Ministarstva spoljnih poslova manje-više s odobravanjem rezimirao posetu turskog ministra privrede Nemačkoj. Ona je „protekla bez kršenja načela nemačkog slobodnog, demokratskog poretka“.
Nemačka vlada je na klizavom terenu. Važno je pokazati jasan stav i igrati otvoreno. Diplomatija i teške reči među političkim partnerima su u mirnim vremenima neprijatne, ali su u nemirnim vremenima veoma važne. A svet, uključujući i Evropu, sada je nemiran.
Odavno se radi o načelnom pitanju koje glasi: kuda ovakav put vodi Tursku i kako bi Nemačka pri tom trebalo da se ponaša? Teško je podneti činjenicu da su Evropljani, a posebno kancelarka Merkel, morali da postignu dogovor upravo sa Turskom o zaustavljanju priliva izbeglica. Priča o tobože „izvrsnim nemačko-turskim odnosima“, odavno je okončana. Na primeru uhapšenog novinara Deniza Jučela uočljivo je koliko su se rasplamsale nove debate o smislu tog dogovora.
Nemački interes – stabilna Turska
Situacija je ozbiljna. Bez obzira na ishod referenduma o ustavnoj reformi koji se sredinom aprila održava u Turskoj, nemačka strana ne sme da se ustručava od izricanja jasnih reči i stavova. Ona bi trebalo da pokaže kakvu vrednost imaju demokratija i sloboda govora i okupljanja – i to svuda, a ne samo u Nemačkoj.
Ali Berlin će morati da ima u vidu i to kakva je pomoć sa evropske strane potrebna Turskoj – zemlji potresenoj pučem i antipučistima, sa ili bez predsednika Erdogana, a sve kako bi se zemlja stabilizovala. Zato je dobro što zvanični Berlin nije reagovao suviše oštro.