Veliki cirkus na granici

Nada je bila široka samo tri metra. Tamo, kod malog mesta Reske, gde pruga povezuje Mađarsku i Srbiju, izbeglice su sedmicama mogle nesmetano da ulaze u obećanu zemlju – u Šengenski prostor. Samo u ponedeljak (14.9.) skoro 10.000 ljudi došlo je u Mađarsku, mnogi kroz taj otvor širok tri metra. Za one koji su došli tek u utorak, nade više nije bilo. Umesto toga, preprečio im se stari vagon, opremljen oštrom bodljikavom žicom, mnogo vojnika naoružanih mašinkama i desetine radoznalih novinara i snimatelja.

„Pet dana samo hodamo i skoro da nismo spavali“, kaže jedan Sirijac kroz ogradu. Žena u pozadini pokušava da gura kolica preko kamenitog puta, drugi prav kratku pauzu. Sirijac ne može da shvati zašto Mađari hoće da zaustave njega i njegovu grupu. „Za nas nema povratka. Mi smo pobegli od smrti.“

Mladi policajac ne obraća pažnju na to i pridošlicama rutinski pokazuje gde je zvanični granični prelaz. Nova taktika Orbanove vlade glasi: zaustaviti ljude još u tranzitnoj zoni, na ničijoj zemlji između Srbije i Mađarske. Tamo već čeka nekoliko stotina izbeglica koji sede na zemlji i tako protestom iskazuju svoje nezadovoljstvo. Sa Srbima nisu imali nikakvih problema. Sada se nadaju milosti mađarskih vlasti. Međutim, one čekaju. Šta? „Ne smem da pričam“, kaže jedan policajac i nastavlja da patrolira duž granice.

Deportacija umesto azila

Mađarska želi da registruje izbeglice još u tranzitnoj zoni – i to ne s ciljem da im ponudi azil, već da nađe razlog da ih deportuje nazad u Srbiju. To je potvrdio i portparol vlade Zoltan Kovač: „Ovim ljudima u Grčkoj ne preti opasnost. Ni u Makedoniji, ni u Srbiji nema rata. Zbog toga to što traže azil u Mađarskoj ili bilo gde drugde u EU mora da se dovede u pitanje“, rekao je Kovač za DW. On uopšte ne pominje reč „izbeglica“, već koristi izraz „ilegalni ekonomski migranti“ koji nadiru u Evropu i predstavljaju teret za celu Evropsku uniju, uključujući i Nemačku.

Novu taktiku iz Budimpešte u Srbiji oštro kritikuju. Jedan tamošnji državni sekretar zapretio je da bi i Beograd mogao da svoju vojsku pošalje na granicu kako bi se sprečile deportacije. Nakon što je Mađarska proglasila vanredno stanje, od utorka ujutro bilo je zatvoreno nekoliko graničnih prelaza između dveju zemalja. Ministar rada Srbije Aleksandar Vulin pozvao je severnog suseda da se prema izbeglicama odnosi sa dostojanstvom.

Ali to nema gotovo nikakvog efekta. Od utorka važi zakon kojim se „ilegalni prelazak granice“ kažnjava zatvorom do tri godine. Za oštećenja na ogradi ili bodljikavoj žici, kazna može biti čak i pet godina. „Ovo je nova era. Naš prioritet je da se zatvore ilegalni i ojačaju zvanični granični prelazi“, rekao je Kovač.

U prvom talasu hapšenja, prema navodima vlade u Budimpešti, uhapšeno je 174 ljudi. Oni verovatno neće završiti u zatvoru. Reporteri DW su u utorak sreli veliku porodicu iz Avganistana sa malom decom, koju je policija uhvatila na teritoriji Mađarske. „Ovi ljudi nisu uhapšeni“, naglasili su pripadnici snaga bezbednosti. Mađarska ne želi ti ljude – ni kao azilante, niti kao zatvorenike. Nezvanično nam je rečeno da će i te izbeglice biti jednostavno deportovane nazad u Srbiju.

Ograda ne dihtuje svuda

Upadljivo je da je medijska pažnja usmerene samo na dešavanja oko gradića Reske – tamo je mnogo vojnika, kontrole su stroge i mnoge TV-ekipe iz čitavog sveta odatle šalju izveštaje. Samo dvadesetak kilometara zapadnije, u blizini gradića Ašotalom, toga skoro da nema. Nema čak ni prave granične ograde, iako je mađarska vlada trijumfalno saopštila da su poslednje rupe zatvorene još u ponedeljak. Kod Ašotaloma je, međutim, samo bodljikava žica. Policija i vojnici ćaskaju pored džipa – a izbeglice prolaze. Ištvan Miksi je mnoge video u poslednja 24 sata. Taj 72-godišnjak živi sa tri psa i dvanaest mačaka u kućici na samo par stotina metara od granice. „Naravno da nemam problema sa izbeglicama, nisam fašista. Oni samo žele bolji život i to mogu da razumem“, kaže Ištvan.

Ono što taj penzioner ne može da shvati jeste raspoloženje koje vlada u Mađarskoj, ali i izgradnja ograde. Pre pedeset godina i sam je bio graničar, kada je tadašnja Mađarska, verna Moskvi, čuvala granicu sa nesvrstanom Jugoslavijom. Današnje kontrole su, kaže, samo cirkus. „Mislim da je ograda podignuta jer se na taj način lakše može iznuditi mito od izbeglica. Oni marširaju mesecima i ova ograda ih neće zaustaviti. Mađarska je samo protraćila novac“, uveren je penzioner.

„We love Germany“

Ištvan Miksi zatim odlazi u kuću, po vodu za grupu izbeglica – osam mladih Kurda iz Iraka i Irana koji nikako ne žele da se registruju u Mađarskoj. Čuli su da bi davanje otisaka u Mađarskoj uništilo njihov san o Nemačkoj. „We love Germany“ – ponavljaju više puta.

Vrativši se iz kuće, Ištvan prutom u prašini crta jednostavnu mapu – dve linije su ulice, tačka je nekoliko kilometara udaljen veliki grad Segedin. „U tom pravcu treba da idete“, kaže im. „Nadam se da ćete naći neki prevoz do Budimpešte“. Kurdi mu se toplo zahvaljuju. Jedan miluje mačku, dok ostali pakuju plastične flaše s vodom. Zatim kreću dalje, na putu ka „Germany“.