Veliko zbližavanje Berlina i Ankare

Do nemačke javnosti se teško probijaju vesti o razmerama razaranja u kurdskim naseljima u Turskoj. „Uništavanja kao u Siriji“ – naslov je izveštaja koji se pojavio na internet-portalu javnog servisa ARD. „Humanitarne organizacije kritikuju postupanje turske armije i PKK koji se bore čak i u gradskim centrima“. Tomas Borman, dopisnik studija ARD iz Istanbula, piše: „Još uvek hiljade građana Čižrea borave u podrumima. Imaju još samo stari sasušeni hleb; sakupljaju kišnicu u plastične flaše, jer ne mogu da izađu na ulice da bi otišli po vodu. Jer, u stambenim naseljima patroliraju tenkovi turske vojske i pucaju na borce PKK koji su se ušančili u stanovima.“

„Tako je to već pet nedelja u Čižreu, svakog dana i noći. Pre nekoliko dana, jedan 16-godišnjak je teško povređen ležao na ulici. Imao je prostrelnu ranu, ali niko mu nije pomogao. Iskrvario je. Porodica je očajnički zvala kola hitne pomoći, ali niko nije došao. To, nažalost, nije usamljen slučaj, kaže Ema Sinkler-Veb iz organizacije Hjuman rajts voč. Prema njenim rečima, policija ne dozvoljava da vozila hitne pomoći odvoze ranjene ljude […] Građanski rat iz 90-ih godina se vratio, dodaje Sinkler-Veb, i primećuje da su pre dvadeset godina ljudi na selu isterivani iz svojih kuća, a danas ih teraju iz gradova.“

Slično je i u gradovima Dijarbakiru, Salopiju i Suru. Dok se sve to dešava, u Berlinu se danas (22.1.) održavaju prve nemačko-turske vladine konsultacije: kancelarka Angela Merkel razgovara sa turskim premijerom Ahmetom Davutogluom, o čemu piše dnevnik Tagescajtung. „Aktivisti levičarskih turskih i kurdskih udruženja su pozvali građane na protest u Berlinu, sa motom: Niste dobrodošli, g. Davutoglu! Planirana je protestna šetnja do kancelarskog ureda. Nemačka vlada ćuti o krvavoj eskalaciji, baš kao i druge evropske zemlje. I to što predsednik Erdogan stalno širi svoju moć i sve oštrije postupa prema svojim kritičarima i protivnicima, ne nailazi na protivljenje. Pre dve godine, za vreme protesta u parku Gezi, sve je izgledalo drukčije. Ali, sada je nemačka vlada upućena na saradnju sa Turskom – zbog izbeglica.“

Javne ličnosti traže od Angele Merkel da sa Davutogluom razgovara o slobodi mišljenja u Turskoj, kao i o pravnoj državi. Oko 100 umetnika je uputilo otvoreno pismo nemačkoj kancelarki u kome se zahteva da u razgovoru se turskim premijerom ne prećuti brutalno postupanje armije na područjima na kojima žive Kurdi. Veliko je pitanje koliko će tvrd biti stav Merkelove u tom razgovoru. Jer, kao što piše Špigel onlajn: „Odavno jedan šef turske vlade nije ovako primljen u Berlinu. Angela Merkel će pozdraviti Davutoglua uz vojne počasti. Takozvane vladine konsultacije trebalo bi da obeleže početak intenzivnog partnerstva. Do sada je Turska za političare Unije bila parija, a sada se čak i pristup te zemlje EU smatra mogućim.“

Uoči razgovora Merkel-Davutoglu, kolumnista dnevnika Cajt Mihael Tuman piše: „Kada pogledamo prema Turskoj, izgleda da se novo nemačko-tursko prijateljstvo razvija u pogrešno vreme. U Turskoj su Kurdi, opozicionari i mnogi koji cene slobodu govora – ugroženi. I sada, kada mnoge stvari u Turskoj stoje ovako loše, nemačka vlada se zbližava sa turskim rukovodstvom. Može li to da izađe na dobro?“

„Nemačka vlada ima jasan interes. Ona hože da EU ponovo uspostavi kontrolu nad svojim spoljnim granicama. A to je moguće ostvariti samo zajednički sa Grčkom i Turskom. merkelova bi da utvrdi ono što je dogovreno sa Ankarom: da turska policija bolje kontroliše egejsku obalu, da bolje sarađuje sa Fronteksom, da se uvedu vize za putnike koji iz trećih zemalja avionom putuju za Tursku, da Turska uvede dozvolu rada za izbeglice.“

„Turska sa svoje strane traži veće razumevanje za svoje probleme. Ta zemlja je primila više izbeglica iz Nemačke, samo iz Sirije – njih 2,3 miliona. I tamo se opštinske vlasti bore sa problemima oko smeštaja i snabdevanja izbeglica. Ali, još veći broj izbeglica je dospeo do turskih gradova i tamo pokušava da preživi – bez socijalne pomoći. Turci sada traže od Evropljana napredak na planu ukidanja viza i da im 2015. uplate obećane tri milijarde evra za pomoć izbeglicama […] U takvim okolnostima, moguće je da će Merkelova i Davutoglu ćutati o proganjanju intelektualaca, naučnika i novinara u Turskoj.“