Verovanja i običaji u Roma - mali pregled za početnike
20. jul 2023.„Kada se rodi dete, majka i beba ne izlaze šest nedelja iz kuće i dvorišta, niko ne dolazi u kuću. U to vreme ništa se ne daje iz kuće, pogotovu ne so, paprika, igle... To je stari običaj još od naših prabaka", priča Lara Nikolić (45), iz Sombora koja se bavi ugostiteljstvom.
„Na primer, kada se kupa, da bi beba imala dobar san, voda se tri puta prekrsti. Vodu od kupanja ne bacamo napolje do jutra kada Sunce izađe. Takođe, oprana garderoba novorođenčeta: pelene, benkice, kapice, na užetu stoje do pre mraka i onda se sve pokupi".
Kada padne mrak, novorođenče i majka ostaju u kući, spuštaju se roletne. Bez obzira da li je leto ili zima, sve mora biti zatvoreno. Ovi običaji i verovanja su zaštita od veštica, dobrih ili loših vila", ispričala je Lara Nikolić za DW i dodala da ona poštuje te običaje.
Indijski kod
Šta verovanje i tradicija znači Romima? „Na ovo pitanje nije lako dati kratak i koncizan odgovor", kaže Branko Đurić, novinar u razgovoru za DW. On misli da bi odgovor mogao da se nađe u kontekstu romske istorije.
„Romi verskim obredima, običajima i proslavama koje su preuzeli iz vere većinskog naroda, daju nešto svoje, ono što je ostalo ubeleženo u prastarom indijskom kodu", rekao je Đurić za DW.
Da te voli svekrva
Romi svadbe uglavnom slave u velikim šatorima uz kolač koji se lomi i deli gostima za srećan brak. Svadbe traju po tri dana. Vesele se uz običaje kao što je krađa sandale, uglavnom dever ukrade mladi sandalu. Još jedan od običaja je i postavljanje posude ispred kuće u kojoj je mlada. Ko želi da vidi mladu, mora da ostavi novac u posudi.Takođe, mlada uzima u naručje muško dete i tri puta ga podigne uvis, jer to znači da će prvo dete biti muško. Posle ponoći, kao i kod većinskog stanovništva mlada se preslači u crveno, tako govore starije Romkinje, jer to sluti na radost.
„U suštini, važno je da je mlada ponos za kuću i okolinu. Svekrva priprema mladence za zajednički život i upoznaje mladu sa kućnim pravilima. Ako je majka dobra domaćica veruje se da će takva biti i mlada. Slika današnjih skupih i raskošnih svadbi je sve ono što se decenijama nije moglo videti,” ispričala je Katica Jovanović, (56) iz Deronja kraj Odžaka za DW.
Ipak i dalje važi: Kada devojke jedu okrajak od hleba, veruje se da će ih voleti svekrva...
Magija, amajlije i talismani zaštita od uroka i nesreće
Iako Romi veruju u Boga, ipak, kada nešto nije onako kako su zamislili obraćaju se vračarama. U nastavku razgovora Katica priča, da su uz pomoć tarot karata, kafe i čitanja sa dlana Romkinje proricale sudbinu.
„Govorile su za kuću, porodicu, ljubav, zdravlje i tako predviđale budućnost. Ranije se od toga živelo. Romkinje su uglavnom išle u bogate kuće. A gatale bi I prolaznicima na ulici”, međutim, u današnje vreme skoro i da nema Romkinja koje gataju jer nisu prenele tu veštinu potomcima”, ispričala je Katica.
Iz romskih naselja
Danilo Kolopar je iz Sombora. Ovaj sakupljač sekundarnih sirovina doživeo je nesreću, i zbog pridruženih bolesti ostao je bez noge. Trenutno čeka poziv za rehabilitaciju u neku od vojvođanskih banja. Za DW priča da su stariji Romi njegovi rođaci bili plašljivi.
„Mi smo živeli u blizini dva groblja. Pre mraka sam morao biti kod kuće, jer su se stariji plašili da nas mlađe noću ne napadnu neke nečiste sile. Ranije kada nije bilo televizora, novina, radija, interneta, oslanjali smo se isključivo na priče koje su Romi prenosili jedni drugima”, ispričao je za DW Danilo Kolompar.
Duša je večna
Veliki broj Roma veruje da duša svakog čoveka živi večno, i da se duh mrtvog čoveka četrdeset dana nakon smrti priprema za zagrobni život. Jedno od verovanja kod Roma je da noću nikako ne bi trebalo prelaziti preko raskrnice jer je to mesto na kome se ukršta svet živih i mrtvih.
Posebni običaji pripremaju se za ispraćaj pokojnika, o kojima za DW govori Anka Skapik (55), iz Kikinde. Ona se udala sa 33 godine što za romsku populaciji kasno. Trgovkinja je, njena porodica takođe se bavila trgovinom i otkupom perja.
„Kada neko umre, to veče kod Roma je običaj je da se prvo upali sveća, ona se obeleži i godinu dana čuva u kući. Prvo veče se napravi takozvana tajna večera koju priprema neko ko nije član porodice, obično to bude neko od komšinica. Pripremaju pogaču. Za pokojnika se izdvoji u poseban tanjir sa večerom, a zatim se posluže i gosti. Ostaci večere se zakopaju. Od dana kada je pokojnik preminuo, običaj je i da se u kući ne spava, gosti sede do tri sata ujutro, četrdeset dana. Kada prvi petao zakukuriče, gosti odlaze", ispričala je Anka Skapik za DW.
Pitanje prenošenja „s kolena na koleno"
Običaji predstavljaju deo kulture i tradicije jednog naroda, za DW kaže novinarka Ružica Kovačević. Ona dodaje da se identitet i običaji jedne nacionalne zajednice moraju negovati i čuvati.
„Verovanja u narodu se temelje na pričama iz davnina i raznim legendama. Svako ljudsko biće ima pravo da veruje u šta god želi”, kaže Kovačević i dodaje da se čuvanje tradicije pre svega čuva u zajednici koja želi da sačuva svoju tradiciju.
„Postoje različiti kulturni kodovi određenih ljudi. Da bi se jedan narod prilagodio mestu i državi u kojoj živi potrebna je blaga asimilacija, ali pre svega integracija koja će podrazumevati očuvanje kulture, tradicije i jezika”, rekla je ona.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.