Strah je bio osetan. U anketama je desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) disala za vratom Demohrišćanima ili je čak bila u vođstvu. Pobeda AfD u Saksoniji-Anhalt bila bi prva pobeda na nekim pokrajinskim izborima, istorijska stvar i jaka poruka pred parlamentarne izbore u septembru.
No taj horor-scenario za ostale partije ispostavio se kao fatamorgana. Iako je AfD ubedljivo druga, Demohrišćani su pokazali da mogu da mobilišu pristalice kad treba. U tome im je pomogao narativ da je glas za njih zapravo glas protiv AfD, to jest – za demokratiju.
Na kraju je Hrišćansko-demokratska unija dostigla 37 odsto glasova (AfD oko 21). Kancelarski kandidat Demohrišćana Armin Lašet mogao je da odahne. Uverljiva pobeda u istočnoj pokrajini mu daje vetar u leđa na saveznom nivou.
Jak je signal što su Demohrišćani čak poboljšali prethodni skor u Saksoniji-Anhalt. Jer, upravo na istoku Nemačke, u pokrajinama koje su ranije činile DDR, delovalo je da je posebno jaka erozija etabliranih partija. Sada se pokazalo kako ona može da se zaustavi. To je trebalo Demohrišćanima kako bi na istoku povratili primat u odnosu na AfD.
Pogled na druge stranke otkriva zanimljivosti. Liberali su još pre deset godina ostali ispod cenzusa, ali sada su se vratili sa preko šest odsto glasova. Do sada su Demohrišćani vladali sa Socijaldemokratama i Zelenima, sada bi ove potonje mogli da zamene Liberalima.
Uprkos uzletu na saveznom nivou, Zeleni na istoku ostaju patuljasta partija. U istom pravcu ide i postkomunistička Levica koja je ostala na 11 odsto, premda je tradicionalna daleko jača na istoku nego na Zapadu.
Najdublji je pad Socijaldemokrata. Nekada je to bila velika radnička stranka, a danas gubi tlo pod nogama čak i u Saksoniji-Anhalt, gde je ostvarila istorijski najgori rezultat od 8,4 odsto.
Što se tiče Demohrišćana, jasno je da uspeh ne ide na konto kancelarskog kandidata Lašeta, već dugogodišnjeg pokrajinskog premijera Rajnera Hazelofa. On je bio među stranačkim prvacima koji uopšte nisu hteli da Lašet bude kandidat za kancelara.
No, nije škodilo što je ipak i Lašet pripomogao u kampanji na istoku. Tako je dobio neophodni vetar u leđa da se pred savezne izbore predstavi kao nešto više od pukog nastavljača politike Angele Merkel.
Lašet bi hteo da zadrži birače centra, a istovremeno povrati one koji osećaju nostalgiju za konzervativnijom Hrišćansko-demokratskom unijom. On sam se ograđuje od desničarske retorike, ali brani pravo na reč onih koji su negde u sivoj zoni. To je isto činio Hazelof u Saksoniji-Anhalt – i zbilja, birači su percipirali Demohrišćane kao snažnije i vredne glasa.
To opet daje krila tvrdoj konzervativnoj struji kod Demohrišćana. Oni za sada mogu da sanjaju. Lašet će slediti devizu da do izbora treba ciljati na što šire slojeve birača i završiti kao prvi. A posle će već prilagoditi retoriku, u zavisnosti od toga sa kim mora u koaliciju.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu