Večno razapeta između Beograda i Zagreba?
1. mart 2018.
Generacije rođene u Sarajevu nakon rata svesne su značaja 1. marta i referenduma za nezavisnost BiH. Iako nisu doživele ratne užase, znaju kroz kakvu su patnju prošli njihovi sugrađani boreći se da sačuvaju ono što su 1. marta 1992. godine stekli demokratskim putem – pravo da sami odlučuju u svojoj sudbini. Znaju i da bi život u nezavisnoj BiH mogao da bude mnogo bolji, ali dok su jedni spremni da tome i konkretno doprinesu, drugima je ta zemlja stanica na putu u neku bolju budućnost.
- pročitajte još: Junker: Zbog građana ste ovde
Lejla Buturović smatra da je referendum za nezavisnost BiH bio „neizbežan“, s obzirom na okolnosti u vreme raspada bivše SFRJ. „Svakako da je 1. mart veoma važan datum za BiH i na neki način potvrda njene državnosti i opstanka kroz dugu istoriju. Ratna dešavanja koja su usledila nakon proglašenja nezavisnosti, itekako su narušila progres naše države, a posledice se osećaju i danas. Međutim, kao neko ko nije iskusio rat, smatram da nisam relevantna da o tome govorim i da mi mladi generalno ne bi trebalo mnogo da se osvrćemo na taj period, već bi radom i zalaganjem trebalo da se trudimo da ojačamo našu BiH. Nažalost, svedoci smo da 1. mart nije priznat od strane svih građana ove zemlje, što smatram apsurdnim. Nacionalizam koji je evidentan u našoj državi nipošto ne sme da se meša s patriotizmom, odnosno ljubavlju prema domovini. Budućnost naše zemlje nije upitna, ali s obzirom na trenutno stanje u državi, nezaposlenost i odlazak ljudi, posebno mladih i stručnih kadrova, ne možemo očekivati veći progres u nekoj bližoj budućnosti“, kaže Lejla Buturović.
Dan nezavisnosti, neradni dan i... ništa više?
Za Adnana Hadžialića, takođe mladog srednjoškolca, 1. mart, Dan nezavisnosti, „jedan je od najbitnijih datuma“ u istoriji BiH. „Tada su se građani opredelili za suverenu i nezavisnu Republiku BiH. Nezavisnost i suverenitet naše države plaćeni su životima hiljada boraca Armije Republike BiH. Ta žrtva ugrađena je u temelje naše zemlje i zato osećamo odgovornost i obavezu da 1. mart baštinimo i obeležavamo ističući državne simbole i uz druge počasti. U istorijskom kontekstu, nezavisnost BiH je nastavak hiljadugodišnjeg kontinuiteta državnosti naše zemlje. Nezavisnost BiH obnovljena je na referendumu 1992. godine, a potom uz velike žrtve i odbranjena“, ističe Hadžialić.
- pročitajte još: BiH između tri civilizacijska kruga
I sarajevska srednjoškolka Nejla Kulović smatra da je referendum za nezavisnost BiH poseban i važan događaj za zemlju „večno razapetu“ između Beograda i Zagreba. „Gledano iz perspektive mlađe generacije kojoj i sama pripadam, odnos prema značaju 1. marta i referenduma, iz godine u godinu jenjava. Taj dan znamo kao Dan nezavisnosti, kao neradni dan i ništa više. Ovaj praznik se obeležava samo u jednom dijelu BiH, dok ga drugi deo uopšte ne priznaje“, ističe naša sagovornica podsećajući na separatizme unutar BiH. „Onako kako ja to vidim, BiH nije nezavisna, osim na papiru. Svoju pravu nezavisnost imala je u srednjem veku, ali je otada uvek bila pod tuđom vlasti, a i danas je pod pritiskom susednih zemalja. Što se tiče patriotizma, njega u BiH ima u raznim pojavnim oblicima. Patriotizma ima i u izopačenom obliku, zbog čega o tome generalno ne mogu da pozitivno da govorim. Bojim se da u ovoj državi nema budućnosti bez velikih promena na svim poljima. U kolikoj je krizi opstanak mladih u ovoj zemlji svedoči i izreka ’Ko zadnji ode neka ugasi svetlo’“, kaže Nejla Kulović.
„BiH je naša domovina, druge nemamo“
Studentkinja prve godine Medicinskog fakulteta u Sarajevu Lamija Gluhović s više optimizma gleda na budućnost BiH i, kako kaže, rado govori o „velikom bosanskohercegovačkom prazniku“ Danu nezavisnosti. „Rođena sam nakon referenduma za nezavisnost i detalje o tome i događajima koji su usledili znam iz medija, udžbenika, priča starijih članova porodice i okruženja. Mi mladi znamo da je BiH država u tranziciji što mnogo utiče na razvoj njenog društva“, kaže Lamija.
- pročitajte još: Ostali smo nekako prazni
Ona ističe da je trenutna situacija u BiH veoma komplikovana i zbog velikog broja različitih političkih delovanja na tako malom prostoru. „Zbog toga se često susrećemo s fenomenom odlaska mladih, obrazovanih i vrednih ljudi. Mladi u BiH ne mogu da podnesu određene političke ideje i pritiske, te potragu za sigurnošću i boljom budućnosti nastavljaju van svoje domovine. Moji stavovi po pitanju odlaska iz države razlikuju se od stavova nekih mojih vršnjaka. Ja se školujem u svojoj domovini, ne planiram odlazak i nameravam da se hrabro i istrajno borim za bolji i srećniji život budućih generacija. Sigurna sam da situacija u našoj domovini može da se popravi ulaganjem u mlade i vredne ljude koji su budućnost BiH, te da bi primarni cilj ovog društva trebalo da bude zadrži takve ljude. BiH je naša domovina i druge nemamo“, kaže Lamija Gluhović.