Vicekancelar nije imao pravo

Sudije su stavile van snage odluku ministra Zigmara Gabrijela koji je posebnim ukazom dozvolio fuziju velikog lanca Edeke i manjeg Kajzers-Tengelmana. Time je ne samo naneta blamaža Gabrijelu već je i nejasno šta će se desiti sa zaposlenima u 430 filijala Kajzersa.

Hronika propalog posla

Još pre dve godine je Kajzers namerio da proda svoje supermarkete koji pod tim imenom nisu dobro stajali na tržištu. Najozbiljnije su zagrizli najveći i treći po veličini lanac u Nemačkoj: Edeka i Reve. Ali pregovaralo se samo sa Edekom sa kojom je na kraju dogovoreno preuzimanje. Tu je na scenu stupio Ured za zaštitu konkurencije koji je zaustavio ovu trgovinu uz obrazloženje da će Edeka postati još dominantnija na tržištu što onda može da vodi diktatu cena to jest šteti za potrošače.

Naime, iako Kajzers sa obrtom od dve milijarde evra godišnje nije gigant na nemačkom tržištu (Edeka obrće 47 milijardi, a Reve 27,6), njegove filijale su koncentrisane samo u pokrajinama Bavarskoj, Severnoj-Rajni Vestfaliji i Berlinu. Zato je Ured smatrao da bi u pojedinim delovima zemlje kupcima ostalo malo izbora pri kupovini, a da bi u nezavidnu poziciju došli i dobavljači koji bi bili prinuđeni da prodaju po cenama koje Edeka odredi.

Vicekancelar Zigmar Gabrijel, ujedno ministar privrede i lider socijaldemokrata, odlučio se na korak koji se obično retko preduzima: uprkos protivljenju Ureda za zaštitu konkurencije, posebnom odlukom je dozvolio fuziju dva lanca maloprodajnih objekata. Time je Gabrijel, prema svojim rečima, želeo da zaštiti 16.000 radnika od otpuštanja. Zaista, on je fuziju odobrio samo pod uslovom da se novi vlasnik dogovori sa sindikatima i garantuje da neće biti talasa otpuštanja u prvih pet godina. Od tada traju mučni pregovori potencijalnih vlasnika i sindikata i zato se čitava stvar otegla.

To se sve nije svidelo Alanu Kaparosu, šefu Revea koji je od početka na sto stavio ponudu da preuzme Tengleman i zadrži sve zaposlene. Odluku ministra da supermarketi i novi udeli na tržištu pripadnu konkurentu Edeki je Reve proverio i pred sudom i sada dobio za pravo.

Šta je opšti interes?

Zidojče cajtung piše da je time sud na drugačiji način interpretirao „opšti interes“ od ministra Gabrijela. „Zajednica u vidu mušterija ima interes da konkurencija bude što veća tako da cene padaju. Zajednica u vidu zaposlenih tu je drugačijeg mišljenja – šta ako potreba za niskim cenama smanjuje plate ili nekog košta posla? Koji interes je jači?“

Na 33 strane diseldorfski sud obrazlaže na koji način se ministar Gabrijel stavio na stranu Edeke i time praktično diskriminisao ostale ponuđače, u ovom slučaju Reve. Najpre, dok je Edeka nudila da kupi supermarkete i sprovede racionalizaciju – u prevodu: otpusti deo radnika – Reve je nudio da sve zaposlene zadrži. Drugo, u aktima Saveznog ministarstva za privredu postoje zapisi o dva sastanka u decembru kada je ministar Gabrijel primio šefove Edeke i Tengelmana mada nema protokola o čemu se tamo govorilo. „Vođenje tajnih razgovora može razumljivo kod druge strane izazvati brigu da odluka nije neutralna“, kažu u sudu.

Gabrijel je odbacio optužbe da se stavio na jednu stranu i ponovio da mu je cilj očuvanje radnih mesta ljudi koji ionako ne zarađuju mnogo.

Katanac?

Presuda za koju dnevni list Velt piše da će ući u „privrednu istoriju“ Nemačke doneta je po hitnom postupku, dok će konačna biti napisana za nekoliko meseci mada niko ne očekuje da bude drastično drugačija. Dok Edeka sada razmatra žalbu, konkurenti iz Revea se nadaju da će ipak oni preuzeti 430 prodavnica. Šef Tenglemana Karl-Erivan Haub je razočaran presudom koja, tvrdi, ugrožava radna mesta. „Sada ima raznih mogućnosti, ali nijedna nije privlačna.“

Ukoliko Tengleman na kraju niko ne kupi, verovatno će većina radnika završiti na ulici. Opstaće tek nekoliko desetina filijala koje su profitabilne, a na ostalima će osvanuti katanac. Vlasnici pojedinih objekata koje Tengleman iznajmljuje već hoće da najure ovu firmu – zbog neplaćanja kirije.