Vizija budućnosti evrozone
29. novembar 2012.Na stvaranje ekonomske i monetarne unije i uvođenje evra, kao valute EU, gleda se kao na kamen temeljac integracije Evrope. Međutim, poslednje tri godine dužnička, finansijska i ekonomska kriza ukazale su na slabosti i neophodnost rekonstrukcije arhitekture na kojoj je do sada počivala evrozona. Evropska komisija predviđa tako dublju i bržu integraciju zemalja evrozone, koja bi, bar prema rečima predsednika Komisije, Žozea Manuela Baroza, istovremeno trebalo da očuva integritet EU u celini, što su neki već okarakterisali kao poziv na “dvostepenu integraciju” u Evropi: “Biće onih koji će tražiti više discipline, ali i onih koji će zahtevati više solidarnosti. Osnovna poruka našeg nacrta jeste da nam je potrebna kombinacija povećanja solidarnosti sa povećanjem odgovornosti kako bi ekonomsku i monetarnu uniju učnili verodostojnom i pravom unijom”, poručio je predsednik Evropske komisije predstavljajući viziju budućnosti evrozone.
Jedinstveni budžet evrozone?
Evropska komisija izašla je sa nacrtom konkretnih koraka koji bi trebalo da se ostvare u početnoj fazi od sledećih 18 meseci, zatim u srednjoročnom preiodu do pet godina, dok bi se od 2018. ušlo u završnu fazu integracije evrozone koja predviđa i posebni budžet evrozone, što je, kao ideja, već odbijeno od strane nekoliko zemalja članica, na čelu sa Nemačkom: “Posle pet godina ovaj nacrt predlaže punu bankarsku, fiskalnu i ekonomsku uniju opremljenu stabilizacionim funkcijama otpornim na potrese na tržištima”, poručio je Barozo, dodavši da bi ova poslednja faza stvaranja jedistvene monetarne i ekonomske unije zahtevala i izmene, i onako sa dosta poteškoća usvojenog, trenutnog Ustava EU. Evropska komisija za prvo vreme predlaže fiskalnu podršku u okviru budžeta EU, ali odvojeno od MMF, za one članice evrozone koje se ugovornim odnosom obavežu na strukturne reforme važne za funkcionisanje same ekonomsko-monetarne unije.
Jedan glas evrozone
Komisija takođe želi da vidi ostvarenje pune bankarske unije, čiji bi prvi korak trebalo da bude uspostavljanje zajedničkog nadzora nad bankama evrozone. Iz Brisela je ovom prilikom zatraženo i jedinstveno predstavljanje evrozone: “Evrozona mora da se predstavlja jednom porukom kada su u pitanju njena ekonomska i fiskalna politika, makroekonomski nadzor, finansijska stabilnost, bilo to u MMF-u, G20, G8, u multilateralnim ekonomskim institucijama ili u bilateralnim razgovorima sa ekonomskim partnerima. Na kraju tražićemo jednu stolicu za EU ili bar evrozonu u MMF-u”, kaže komesar za ekonomska pitanja Oli Ren. Ren je prilikom predstavljanja nacrta budućnosti evrozone ponovio da evrozona radi ono što govori i da će učiniti sve što je potrebno da očuva zajedničku evropsku valutu. Ovaj nacrt Evropske komisije deo je priprema za decembraski samit EU od koga se očekuje da napravi novi korak ka integraciji i povratku poverenja u evrozonu i evro.
Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednica: Ivana Ivanović