Više nema prepreka za Srbiju?

Pod naslovom „Srbija se približava Evropskoj uniji“ minhenski list Zidojče cajtung piše:

„Na putu ka Evropskoj uniji Srbija je napravila ustupke koji bi mogli da joj otvore vrata za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. Posle teških dvodnevnih pregovora uz prisustvo posrednika EU Roberta Kupera, Beograd je u petak izrazio spremnost da vlada Kosova ubuduće ravnopravno sedi za stolom „regionalne saradnje“ na Balkanu, ali bez da je Kosovo ravnopravno sa ostalim državama“.

„U okviru „regionalne saradnje“ više od dvadesetak radnih grupa radi na unapređenju prekogranične kooperacije – od regionalnog privrednog razvoja, preko trgovine do slobode kretanja. Kosovo, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje do sada je na tim skupovima predstavljao UNMIK. Taj ustupak Kosovu vođstvo EU je u decembru tražilo od vlade u Beogradu, kako bi Srbija dobila status kandidata za članstvo u EU. Prvi zahtev Srbije tada nije prošao zbog protivljenja Nemačke, Holandije i Velike Britanije“.

Ustupak Srbije dovoljan?

„U petak je između Kosova i Srbije došlo do približavanja i po pitanju uspostavljanja „zajedničkih, integrisanih graničnih prelaza, što je bio drugi uslov Srbiji. Usvojen je jedan „tehnički protokol“, na osnovu kojeg će se dalje pregovorati o finansiranju, izgledu i pozicioniranju graničnih prelaza. Diplomate su u petak upozorile da bi to pitanje posebno moglo da oteža pregovore, posebno kada je u pitanju srpska strana“, piše minhenski list. „Treći uslov koji je EU postavila Beogradu bio je da se pobrine da evropskoj misiji Eulex i vojnim snagama Kfora omogući nesmetano kretanje na severu Kosova, koje je još uvek pod srpskim uticajem. Nakon što je Srbija do sada rad Eulexa sprečavala gde god je stigla, evropskim pravnim stručnjacima je u petak ujutro odjednom bio omogućen ulazak u sud u Mitrovici, čija su im vrata do sada bila zatvorena.

„Da li je ustupak Srbije po ta tri pitanja dovoljan, razmotriće u ponedeljak ministri spoljnih poslova EU, pre sastanka vrha EU koji će se održati u četvrtak. Da li će Srbiji biti dodeljen status kandidata pre svega zavisi od Nemačke. Ministar spoljnih poslova Gido Vestervele u četvrtak je u Beogradu pozitivno ocenio napore Srbije. Ali u Berlinu postoji i jedna tvrđa linija prema Srbiji. Kako se saznaje od diplomata, tamo još uvek nisu sigurni da je Srbija zaista na putu da Kosovo tretira kao ravnopravnu državu. I pored te suzdržanosti diplomate smatraju da posle pregovara zavšenih u petak za Srbiju više nema prepreka na putu ka dobijanju statusa kandidata za članstvo u EU“.

Berliner cajtung piše:

„Dodeljivanjem dugo očekivanog statusa Srbiji, ljudima u regionu bi se jasno stavilo do znanja da se isplati jačati demokratske strukture i tražiti rešenja sa susedima. Poruka glasi: Put ka članstvu je još uvek dug, ali napravili ste veliki korak napred. Evropska unija vrši snažan pritisak na države zapadnog Balkana da joj se priključe bez obzira na recesiju i evrokrizu. Proširenje je glavna stvar za stabilizaciju u regionu. Loše bi bilo kada se to ne bi iskoristilo.“

U tekstu naslovljenom „Dogovor Srbije i Kosova“ list Frankfurter algemajne cajtung piše:

„Evropska unija već duže vreme pokušava da smiri napetosti između Srbije i njene bivše južne pokrajine i da ih pokrene na dijalog i saradnju, kojima na putu stoji sporno statusno pitanje. To se videlo i na pregovorima u petak. Kosovo će tako ubuduće moći „na sopstvenu odgovornost“ da prisustvuje regionalnim konferencijama (da sada je za tu zemlju sporazume potpisivao Unmik), ali će na svakoj konferenciji stajati „Kosovo*“. Zvezdica se pritom odnosi na dodatak koji ukazuje da ime ništa ne govori o statusu i da je u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova. U toj formuli do izražaja dolaze stavovi obe strane, jer Rezolucija iz 1999. godine Kosovo tretira kao deo Srbije, dok sudska presuda iz 2010. godine otcepljenje ocenjuje zakonitim.“

Priredio: Boris Rabrenović

Odg. urednica: Ivana Ivanović