Vlast kao hoće dijalog, opozicija kao neće
19. oktobar 2019.
Dijalog vlasti i opozicije u Srbiji je internacionalizovan učešćem predstavnika Evropske unije. Poslanici Evropskog parlamenta održali su već jedan sastanak u Skupštini Srbije sa vlastima i delom opozicije. Planirano je da se susreti nastave.
To je trebalo da podigne političku težinu razgovorima koji su pre toga vođeni na Fakultetu političkih nauka, ali ni autoritet EU nije dovoljan da obezbedi učešće svih bitnih igrača.
(Ne)očekivane reakcije
Razvoj događaja je očekivan, primećuju sagovornici DW. Sa jedne strane, angažman predstavnika iz Brisela je logičan u zemlji koja je kandidat za članstvo u EU. Sa druge strane, i deo opozicije oličen pre svega u Savezu za Srbiju je očekivano nastavio sa bojkotom svega što ima veze sa izborima.
„Nije bilo realno da opozicija dođe na sastanak kojem je domaćin Maja Gojković, predsednica Skupštine Srbije, jer je ona glavni razlog za opoziciono napuštanje parlamenta“, kaže za DW politikolog Boban Stojanović, član stručnog tima protesta „1 od 5 miliona“.
Prema Stojanovićevim rečima, Naprednjaci zloupotrebljavaju bliskost Evropskoj narodnoj partiji kako bi pokazali da su oni tobože za dijalog, ali da opozicija to ne želi.
„Cilj vlasti je da 'smuva' opoziciju da izađe na izbore. Donose se nekakvi zaključci bez ikakvih garancija da će se sprovesti u delo. Vidimo da se situacija u medijima uopšte ne menja“, kaže Stojanović. „Čini mi se da je učešće EU trebalo da animira deo opozicije, koji još nije proglasio bojkot.“
Test autoriteta EU
Opozicionari redovno ističu da ne bojkotuju predstavnike EU i da su sa njima u stalnom kontaktu, ali da je za pregovore o izbornim uslovima kasno – ako su izbori na proleće.
Politički analitičar Dragomir Anđelković za DW kaže da prisustvo EU nije presudno za uspeh dijaloga, ali kaže da može imati značaja nakon izbora ukoliko dođe do bojkota. „Vlast će učešće EU u dijalogu pokušati da predstavi kao potvrdu legitimnosti izbora, a opozicija će morati da se obraća EU osporavajući izborni proces.“
Iz opozicionih redova već dugo stižu optužbe na račun evropskih zvaničnika. Njima se zamera da žmure na političko i medijsko nasilje režima u Srbiji te sada postoji snažno uverenje da uključivanje EU u dijalog pomaže Aleksandru Vučiću da izbegne opasnost bojkota izbora, koji bi i Evropu doveo u neugodnu poziciju.
„Deluje mi da njima u EU nije jasno da ovde može da nastane još ozbiljnija politička kriza“, upozorava Boban Stojanović.
„Bez obzira što EU ovim angažmanom pokušava da pokaže da nikome ne daje političku podršku, u jednom trenutku će to ipak morati da učine i priznaju kakvo je zaista stanje u Srbiji. Moraće daleko ozbiljnije da se uključe. Donekle su tome i sami doprineli, jer EU sama ne poštuje vrednosti koje propagira kada je reč o odnosu sa Srbijom“, dodaje Boban Stojanović.
Dometi bojkota
Problem koji je od početka pratio dijalog vlasti i opozicije, sa Evropskom unijom ili bez nje, jeste činjenica da nije poznato šta bi bio uspeh dijaloga. Vlasti učestvuju u razgovorima koji je ni na koji način ne obavezuju, a kojima sada legitimitet daje i EU.
Dragomir Anđelković to takođe vidi kao problem, ali kaže da ćemo konačan odgovor imati tek posle izbora: „Ukoliko se veliki broj građana odazove bojkotu, i ako bi značajno pala izlaznost, to bi sigurno bacilo senku na legitimitet izbora. Tek onda bismo imali pravi dijalog u nekoj narednoj fazi.“
„Za sada nije sigurno ni da će opozicija u značajnoj meri bojkotovati izbore, ni da će građani taj bojkot podržati. Otuda i vlasti stvari ne vide kao preterano zabrinjavajuće“, naglašava Anđelković.