Vojvodina ostaje „proevropska“

Okosnicu te proevropske koalicije, dakle, opet će formirati poslanici Demokratske stranke, Saveza vojvođanskih Mađara i Lige socijaldemokrata Vojvodine, kojima su i u prethodnih 12 godina ionako ubedljivu većinu samo potvrđivale različite partije.

Ovo je logičan ishod izbornih rezultata u Vojvodini, prema kojima je Demokratska stranka osvojila 58 mandata, a Srpska napredna stranka tek 22. Koalicija okupljena oko SPS-a osvojila je 13 mandata, a to da li će biti deo vladajuće koalicije u pokrajini zavisi pre svega od ishoda pregovora o republičkoj vladi. Liga socijaldemokrata Vojvodine osvojila je 10 mandata, SVM sedam, radikali pet, DSS četiri a LDP jedan mandat.

Uvažiti specifičnost Vojvodine

Politikolog Duško Radosavljević za Dojče vele ocenjuje da je došlo vreme da se na nivou države konačno uvaži specifična volja Vojvođana:

“To sada apsolutno sada znači da će sada svaka politička volja, bez obzira da li je blagonaklona prema Vojvodini ili nije, morati da računa sa Vojvodinom. Jer ovo kako Vojvodina glasa više nije slučajnost. Setimo se da se i za vreme Miloševića u Vojvodini uvek glasalo protiv Miloševića u Vojvodini, i to dosta većinski, to znači da će konačno neko morati da sedne i da razmisli ako ništa drugo zašto je ovaj kraj Srbije drugačiji. A ja mislim da je drugačiji zato što je racionalniji i zato što nije glasao osvetnički.”

Ipak, na izborima u Vojvodini praktično sve partije su osvojile manje glasova nego li pre četiri godine, sem Lige socijaldemokrata Vojvodine. Nedim Sejdinović, urednik portala Autonomija, smatra da je to argument za tezu da građani pokrajine zapravo traže političku artikulaciju ideje suštinske autonomije:

„Očigledno je da postoji polarizacija između Vojvodine i ostalih delova Srbije. Sada se svakako otvara pitanje položaja Vojvodine. Odnosno, pitanja da li u Vojvodini postoji politička elita koja može da očigledno različito raspoloženje građana Vojvodine u odnosu na građane u ostalim delovima Srbije, i njihov različit pogled na budućnost ove zemlje, da politički artikuliše i da taj glas dobije na političkoj težini.”

Opasnost od dublje polarizacije odnosa?

Duško Radosavljević smatra da se, u slučaju da Skupština i Vlada Vojvodine budu u opoziciji u odnosu na većinu u Skupštini i Vladi Srbije, može očekivati još jača polarizacija političkih odnosa na relaciji Novi Sad-Beograd:

”Sigurno će se pojaviti jedna turboautonomaška opcija, koja će verovatno biti i malo radikalnija od Lige socijaldemokrata Vojvodine. Naime, očigledno je da je Liga poslednjih godina više vodila računa o stabilnosti demokratske koalicije na nivou države, nego što se prepoznavala na nivou Vojvodine.”

Naši sagovornici smatraju da se porast pristalica zalaganja za suštinsku autonomiju Vojvodine može posmatrati pre svega kao ekonomska potreba građana devastirane pokrajine, koja je u bivšoj Jugoslaviji bila među njenim najrazvijenim delovima, odmah iza Slovenije.

Autor: Dinko Gruhonjić
Odg. urednik: Jakov Leon