1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Volfgang Išinger kritikuje Nemačku

14. februar 2020.

Bezbednosna konferencija u Minhenu bavi se krizom Zapada, ali i pitanjem kako bi Evropska unija trebalo da se postavi u svetlu novih sukoba. Volfgang Išinger smatra da bi Nemačka trebalo više vojno da se angažuje.

https://p.dw.com/p/3XlVp
Foto: Ren Ke/dpa/picture-alliance

Volfgang Išinger izneo je prilično razočaravajuću analizu nemačke spoljne politike poslednjih godina. On se osvrnuo na govor bivšeg nemačkog predsednika Joahima Gauka iz 2014. u kome je Gauk pozvao na više nemačke odgovornosti u odnosu na svetska dešavanja. Taj govor je doduše pokrenuo neke stvari, rekao je Išinger u intervjuu nemačkoj novinskoj agenciji dpa, „ali s obzirom na brzinu kojom se razvija situacija na svetskoj političkoj sceni, za mene je to suviše sporo. Premalo se radi, premalo je odlučnosti.“

Vojna snaga Nemačke suviše je slaba u odnosu na njenu političku moć u Evropi, naglasio je Išinger, diplomata koji je od 2009. prvi čovek Bezbednosne konferencije u Minhenu. „Mislim da bi se svi naši susedi obradovali kada bi Nemačka protiv Islamske države angažovala bar onoliko bombardera kao Danska. Mi nismo upotrebili nijedan borbeni avion, već samo letelice za elektronsko osmatranje tla i fotografisanje.“

Danska se naime borbenim avionima F16 borila protiv IS u Siriji i Iraku između 2014. i 2016, dok je Bundesver do danas u međunarodnu koaliciju koja se bori protiv te terorističke organizacije bio uključen samo sa izviđačkim avionima Tornado.

-pročitajte još: Vučić i Kurti, prvi put - u Minhenu

„Diplomatija ne sme da postane retorička ljuštura“

Ovog petka, nemački predsednik Frank-Valter Štajnnmajer, kao prvi nemački šef države posle Gauka, otvorio je ovogodišnju Minhensku bezbednosnu konferenciju. I Štajnmajeer se tokom 2014. godine – tada kao ministar spoljnih poslova – zalagao za više nemačke odgovornosti. Ali za razliku od Gauka, on nije isticao vojni angažman.

Išinger se sa svoje strane zalaže za više vojnog angažmana. „Na žalost, za efikasnu diplomatiju – kada je reč o krizama – potrebna je mogućnost da se, u slučaju nužde, zapreti i vojnim sredstvima. Vojska bi trebalo da bude samo jedan od brojnih instrumenata. Ukoliko ga pak ne posedujete, diplomatija se često pretvara u praznu retoriku. U tom slučaju može samo da se žali zbog loše situacije u Siriji, ali ništa ne može da se promeni“, rekao je Išinger.

U tom kontekstu, on je pohvalio iskorak nemačke ministarke odbrane Anegret Kramp-Karenbauer (CDU) i inicijativu o učešću vojnoj misiji UN na severu Sirije. „To je bar bio signal u pravom smeru, uprkos tome što se to desio u nepovoljnom trenutku u kojem se nije mogao postići uspeh.“

Najvažnija konferenciji o bezbednosnoj politici u svetu

Ovogodišnja Bezbednosna konferencija bavi se krizom Zapada kao odbrambene zajednice i društva vrednosti, kao i time kako bi EU ubuduće trebalo da se pozicionira u svetu koji karakterišu novi sukobi između velikih sila. Očekuje se učešće oko 30 predsednika i šefova vlada iz čitavog sveta. Pozvani su politički predstavnici SAD, Rusije, Kine, Saudijske Arabije i Izraela, kao i još najmanje 60 ministara spoljnih poslova i odbrane iz čitavog sveta.

Saveznu vladu Nemačke će na toj najvažnijoj godišnjoj svetskoj konferenciji o bezbednosnoj politici u svetu, između ostalih, predstavljati ministar spoljnih poslova Haiko Mas i ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer.

fs/pg (dpa)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android