Vreme za razlaz

Raspoloženje u Briselu varira između očajanja, cinizma i nove nade. Zbog vanrednih samita i sastanaka ministara finansija koji se održavaju svaki drugi ili treći dan, živci su se svima istanjili. Poklici da je postignuta saglasnost smenjuju se sa izjavama da još nema rešenja – a onda sve kreće ispočetka. U Briselu više niko ne želi da sluša floskule tipa „poslednja šansa“, „minut do dvanaest“, „ponor“ i slično, a opet, takve rečenice se čuju sa svih strana. Jer, ako se ništa ne desi, Grčka će početkom sledeće nedelje biti insolventna i to će najverovatnije biti uvod u njen izlazak iz evrozone.

Svima je dosta ove teme

Učesnici redovnog samita zapravo više ne žele da se bave Grčkom. Šefovi država i vlada ionako moraju da razmotre probleme sa izbeglicama, konfliktom sa Rusijom ili borbom protiv Islamske države. Moglo bi se zamisliti održavanje vanrednog samita evrozone – no, šefovi država i vlada žele da u petak odu kući. 30. juna – sledećeg utorka - ističe aktuelni paket pomoći. Iz njega bi Grčkoj mogli biti isplaćeno još sedam milijardi evra – ako bi ona postigla dogovor sa poveriocima. Istog dana, Grčka će morati da vrati Međunarodnom monetarnom fondu 1,6 milijardi evra – a to neće moći da učini. Čak i kada bi se ovog trenutka svi složili oko svega, sama procedura bi trajala duže od tog poslednjeg roka. Na primer, sa njom bi morao da se složi grčki parlament, a nije sigurno ni da bi premijer Aleksis Cipras uspeo da „izgura“ većinu za takav poduhvat – naposletku, on je i izabran da bi okončao omraženu politiku štednje. Ali, ako grčka vlada padne zbog tog problema, nastaće pravi haos.

„Stalno nove želje Grčke“

Čak i u slučaju da bude postignut dogovor, postavlja se pitanje: šta će posle njega doći? Produženje postojećeg paketa pomoći (recimo – do kraja godine), treći paket, otpis dugova? Pitanje je kako će se ponašati parlamenti zemalja EU nakon što Cipras i njegovi ljudi ne samo što nisu ispunili tražene uslove, već su se i brecali na zajmodavce. Austrijski ministar finansija Hans Jerg Šeling vajkao se u Briselu novinarima kako se badava sastaje sa svojim kolegama samo da bi „stalno slušao nove želje“ grčke strane koja „stalno odbacuje kompromis“. „Ne može biti“, zavapio je, „da se svakodnevno sastajemo samo da bismo se izlagali pritisku“. Nemački ministar finansija Vojfgang Šojble takođe vidi „više razlika nego sličnosti“ u stavovima dve strane i kaže da je Grčka vlada svojim poslednjim predlozima čak napravila korak nazad.

Volja i put

Trenutno su na stolu dva dokumenta – jedan su pripremili poverioci, a drugi – grčka vlada. Oni se sadržinski bitno razlikuju. Komesar EU Pjer Moskovisi na Tviteru je napisao:

„Tamo gde postoji volja, postoji i put“. Misao je, doduše, ukrao od Angele Merkel, koja je to izgovorila već dvaput: jednom kada se radilo o ostanku Velike Britanije u Evropskoj uniji, a jednom u vladinoj izjavi o Grčkoj. U oba slučaja se radi o zajedništvu Evropske unije, koje je na teškom ispitu. Kada je reč o Grčkoj, volja poverilaca polako kopni...