Vučić više ne veruje u Nemačku, ali zato veruje opozicija

Predstavnici srpskih opozicionih stranaka socijaldemokratskog, zelenog i liberalnog političkog usmerenja (što su stranačke orijentacije i nemačke vladajuće koalicije), boravila je u četvrtak 11. aprila u poseti Odboru za pitanja Evropske unije nemačkog parlamenta Bundestaga. Glavna tema: kako predstojeće lokalne i ponovljene izbore u Beogradu učiniti pravednim i fer za sve učesnike, kad već to nisu bili oni poslednji, parlamentarni, krajem prošle godine.

Pravedni izbori – uslov za približavanje EU

Nemačka je ta koja je u januaru najupornije od svih zemalja EU ukazivala na velike nepravilnosti tokom održavanja parlamentarnih izbora u Srbiji nekoliko nedelja ranije, 17. decembra. Poslanik vladajućih Zelenih i član odbora Bundestaga za EU Boris Mijatović, prisustvovao je tim izborima kao posmatrač. On je i jedan od pobornika inicijative da se istraži regularnost poslednjih izbora, i kaže:

„Mi smo već u nekoliko navrata ovde u Odboru za politiku EU kritikovali način na koji se odvijaju izbori u Srbiji i činjenicu da predsednik Aleksandar Vučić zloupotrebljava institucije i stvara atmosferu u kojoj su pravedni izbori nemogući… Zemlje-kandidatkinje za članstvo u Evropskoj uniji trebalo bi da se pridržavaju demokratskih standarda kada je održavanje izbora u pitanju, a to sada u Srbiji nije slučaj. Međutim, to je ono što mi tražimo, između ostalog i zato što građani Srbije to zaslužuju“, rekao je Mijatović.

„Mogu da shvatim umor predstavnika opozicije“

Glavna tri zahteva opozicije formulisao je u izjavi za DW Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta. „Naši glavni zahtevi su spajanje lokalnih i beogradskih izbora, rešavanje pitanja spiska birača i unapređenje rada medija“, rekao je Lazović.

Jedan od predstavnika vladajuće Liberalno-demokratske stranke (FDP) i izvestilac te stranke za Zapadni Balkan, Tomas Haker, takođe se slaže s tim da su izbori u decembru bili „sve samo ne slobodni“. „U potpunosti mogu da shvatim da su predstavnici opozicije u Srbiji već umorni od uvek ponavljanih nepravednih izbora“, rekao je Haker.

On je dodao da vladi u Beogradu treba jasno staviti do znanja da se prigovori na regularnost prošlih izbora moraju uzeti u obzir, posebno kada je reč o medijskoj situaciji i spisku birača.

Odgovornost nemačke vlade i za demokratiju u Srbiji

Njegov kolega iz Socijaldemokratske partije Nemačke i dobar poznavalac prilika u jugoistočnoj Evropi, Josip Juratović, ukazao je na to da stranke nemačke vladajuće koalicije moraju da se bore za demokratske standarde ne samo kod kuće, nego i u čitavoj Evropi.

„Građani Srbije su već mesecima na ulicama tražeći više pravne države i demokratije. U koalicionom ugovoru naše vlade stoji da smo se obavezali na borbu za demokratiju, kako u Nemačkoj, tako i u Evropi, a to znači i u državama koje teže ulasku u Evropsku uniju“, rekao je socijaldemokrata Juratović i ujedno naglasio da stranke vladajuće nemačke koalicije u stavu koji imaju prema izborima u Srbiji podržavaju i opozicioni Demohrišćani (CDU/CSU).

Licemerje u odnosu sa Vučićem

Borko Stefanović iz socijaldemokratski orijentisane Stranke slobode i pravde (SSP), govorio je, međutim, i o svojevrsnom licemerju evropskih zvaničnika koji se sastaju sa Vučićem. „Oni vide da Vučić prodaje sopstvenu zemlju i njene resurse u zamenu za neku medijsku sliku i podršku koja je lažna, i to svi u Evropi znaju. Oni znaju sve nedostatke koji su se dogodili na izborima i da se radi o čoveku koji je krenuo suprotno evropskoj integraciji i u smeru izolacije Srbije, i u toj situaciji će mu biti sve teže da sakrije nedela koja čini sopstvenim građanima“, rekao je potpredsednik SSP.

„Mislim da je potpuno jasno da Vučić i režim u Srbiji pokušavaju da kupe međunarodnu naklonost tako što nacionalne resurse i lukrativne ugovore daju svuda po Evropi u zamenu za fotografisanje. Mislim da je to tragično i veoma loše, ne samo za Srbiju, nego i za region“, rekao je Stefanović za DW.

On smatra da davanje podrške Vučiću u Evropi njemu daje potvrdu da kod kuće radi šta hoće i da sve dok je to slučaj, u Srbiji neće biti slobodnih izbora.

Problem i za čitav region

Gosti iz Srbije su redom iskazali zahvalnost za inicijative nemačkih političara u borbi za podizanje demokratskih standarda u Srbiji. Pavle Grbović, predsednik liberalno orijentisanog Pokreta slobodnih građana (PSG) izrazio je zahvalnost Bundestagu i nemačkim političarima na pomoći koji su pružili u procesu demokratizacije i izrazio je nadu da će i duge zemlje-članice Evropske unije slediti primer Nemačke.

Predsednik PSG je – i tu je sličnog stava kao i njegove opozicione kolege – rekao da problem neslobodnih izbora u Srbiji nije samo problem Srbije, nego i čitavog regiona. „To je pitanje koje je od ključnog značaja i za čitav region i regionalnu stabilnost, i to je na kraju krajeva i evropsko pitanje, jer je i Srbija kandidatkinja za ulazak u EU“, rekao je Grbović.

On je izjavio da bi praksa po kojoj su birači iz drugih opština bili prebacivani u Beograd kako bi glasali, „mogla da se prelije i na region“. „Time bi Srbija mogla da utiče i na izbore u susedstvu, a to je potencijalna bomba koja bi mogla da naškodi čitavom regionu i zato to ne bi smelo da se ignoriše“, rekao je Grbović.

Gosti iz Srbije su ukazali da Vučić, zbog otvorenih kritika nemačkih političara, Nemačku više ne doživljava kao najvećeg prijatelja Srbije, kao u doba Angele Merkel kada je Vučić bio čest gost u kancelarskom kabinetu.

Vučić Nemačka više nije najbolji prijatelj

„Nisam bio iznenađen kada je Vučić pre nekoliko dana u Parizu rekao da je Francuska najveći prijatelj Srbije i da je to oduvek bila. Samo želim da vas podsetim na to da je pre samo godinu dana najbolji prijatelj Srbije po Vučiću bila Nemačka“, rekao je Borsko Stefanović i zaključio da je ta atmosfera sada nestala i to samo zato što Nemačka ukazuje na poteškoće u Srbiji i podseća na kriterijume koje svaka zemlja-kandidatkinja za ulazak u Evropsku uniju mora da ispuni.

Nade opozicije sada su usredsređene na Berlin, iako vesti iz Srbije o neuspelim pregovorima opozicije i vlade o novim izbornim pravilima ne pružaju nadu da će uslovi opozicije biti ispunjeni. „Treba pronaći načine da vlast ispuni zahteve opozicije koji su zaista minimalni, a ako je potrebno da iz Berlina dođe takav jedan zahtev, neka se to i dogodi“, zaključio je političar Zeleno-levog fronta Radomir Lazović.