Zašto gore šume u Brandenburgu?

Rajmund Engel je pokrajinski poverenik za zaštitu od požara. U poseti je Vinsdorfu gde je brandenburška Centrala za nadzor šumskih požara. U Centrali se na ekranima vidi samo jedan stub dima, ali Engel dobija informaciju od zaposlenih, da se radi o rutinskom kontrolisanom spaljivanju travuljine i rastinja na jednom području. I to je protivpožarna mera. Inače, za kraj meseca jula atmosfera u Centru je iznenađujuće opuštena.

U centrali se slivaju signali preko 100 kamera. Algoritamski se proračunava svaki razvoj dima i vatre da bi se razlikovali požari u začetku od ostalih pojava. Sa odstupanjem od 20 metara može odmah da se ustanovi gde se žarište nalazi.

Centrala sa novom opremom

Pokrajina Brandenburg je uložila više od drugih u svoju Centralu, pošto nigde u Nemačkoj nema toliko šumskih požara kao u Brandenburgu. I nigde nema toliko uništene šumske površine –  765 hektara pod šumom je izgorelo prošle godine. Na drugom mestu je pokrajina Meklenburg – Zapadna Pomeranija sa 192 hektara.

A prošle godine su u Brandenburgu gorela samo dva bezljudna područja – Jiteborg i Liberoze. Nekada su tamo bili poligoni za vojne vežbe, pa je zbog nepoznate količine rasute municije gašenje požara skopčano sa rizikom.  Neki požari zbog toga ni ne mogu da se efektivno suzbijaju.

Fosforna municija kao uzrok?

Godinama se pretpostavlja da je mogući uzrok izbijanja požara fosforna municija koja se sama zapali na visokim temperaturama. Engel je odavno posumnjao da je u pitanju nešto drugo, jer je broj velikih požara od 2017. u Jiteborgu 10, a u području Liberoze 14.

Engel navodi da u Brandenburgu postoji mnogo više bivših vojnih poligona, ali da šuma gori samo u ova dva područja. Osim toga, on smatra da požari izbijaju sistematski uz parcele koje su već gorele, kao da neko planski podmeće požar.

Skoro 40 odsto požara desilo se u ponedeljak, što Engel smatra indikativnim. Statistika kaže da požari inače izbijaju nasumično u svim danima nedelje. Engel još navodi da je vreme izbijanja požara – neposredno posle završetka vremena nadzora – Centrala se zatvara u 19 sati, a požari izbijaju prečesto u 19 sati i deset minuta. Engel ne želi da se svi detalji koje je uočio objave, da neko to ne bi shvatio kao „uputstvo za podmetanje požara“. 

U svakom slučaju, municija koja se sama zapalila može da objasni najviše dva požara: „Ima dovoljno naznaka da je namerno podmetanje požara dovelo do ponekog velikog požara u ovom području“.

Mogući portret počinioca

Od ljudi koji se bave ovim požarima, od političara preko islednika, vatrogasaca i stanovnika skoro niko ne veruje da požare izaziva zaostala municija. Većina veruje da neko podmeće požare. Ali niko to neće javno da kaže. Svako ima svoju teoriju.

Jedan čovek (ili više njih) mora poznavati tak kraj kao svoj džep. Mora da zna kako se pali vatra koja se izuzetno brzo širi. I da ume da sakrije svoje tragove i izbegne kamere za divljač. Ljudi u razgovoru pre  ili kasnije napomenu da oba ugrožena područja imaju istog vlasnika – Fondaciju prirodnih predela Brandenburga. Cilj Fondacije jeste pretvaranje nekadašnjih vojnih poligona u pravu netaknutu prirodu, u kojoj neće biti ni automobila, ni seče drveća ni lova.

Sve to vodi poprilično čudnom nagađanju da upravo aktivisti koji se bore za zaštitu prirode podmeću požare. Tim područjima se protežu velike borove šume, koje su zasađene u vreme vojne upotrebe, a ta monokultura navodno smeta ekolozima, pošto sprečava biološku raznolikost, a time i pravu prirodnu divljinu. Govorka se da je motivacija sledeća – ako spale borove šume, na zgarištu će nastati prave, prirode šume.

Decenijsko zgarište

Predsednik Fondacije prirodnih područja Andreas Majsner obilazi spaljeno područje. On dobro poznaje glasine.  Odmahuje glavom pokazujući prema spaljenom području: „Ovde nema čak ni pepela, oduvan je. Sada je to čisto peskovito tlo. Unazađeni smo u vreme posle Ledenog doba“. On kaže da na takvom tlu ne može da poraste prirodna šuma.

Pritom i on misli da se radi o podmetanju požara. Statistički su požari toliko učestali posle 2017. da sve to nije moguće objasniti drugačije.

Majsner kaže da su i ekološki značajne površine kao močvare postale žrtve požara. Osim toga, kroz područje su prokrčeni zaštitni pojasevi koji sprečavaju prenošenje požara. Ni to ne može da obraduje fondaciju koja želi da stvori rezervate netaknute prirode. U prošlosti je policija vršila pretres prostorija Fondacije, ali nikada nije podignuta ni jedna optužnica.

Majsner kaže da na početku nije ovako zamišljao svoj posao – umesto da se razgovara o vukovima i izuzetno retkoj divljoj mački u rezervatu, stalno je reč o požarima. I u medijima i u svim razgovorima. On kaže da je preko volje postao stručnjak za šumske požare. Mada Majsner nerado otvoreno o tome govori, iz njegovih reči može da se zaključi da smatra kako neko namerno želi da nanese štetu Fondaciji.

Rekao je da bi bilo lepo da može da argumentima ubedi sve one koji optužuju ekologe za požare, da su u zabludi. Odlučno odbacuje sve optužbe na račun Fondacije. Kaže da je i za Fondaciju vatra ogromno opterećenje. „Nas bi radovala podrška, a ne kritička zapitkivanja sa strane“, rekao je on.