Zadovoljni kancelarkom, nezadovoljni vladom
11. januar 2019.
Prvo dobre vesti: najvećem broju Nemaca ide dobro – barem ekonomski. To je ove nedelje pokazalo reprezentativno istraživanje Dojčlandtrend, javnog servisa ARD, koje je sproveo Institut za ispitivanje javnog mnjenja.
Osam od deset ispitanika tako svoju finansijsku situaciju opisuje kao odličnu ili dobru, a svaki šesti je rekao da nije dobra ili da je loša. Među njima su mnogi istočni Nemci, ljudi sa nižim stepenom obrazovanja, radnici, kao i pristalice Alternative za Nemačku (AfD), ali najpre pristalice Levice.
Brige oko zaštite podataka
Nemci su pokazali jedinstvo – bez obzira na partijske preference – kada se radi o zaštiti privatnih podatka. Brige su ogromne jer ljudi strahuju da bi svakome od njih moglo da se dogodi ono što se dogodilo sa hiljadu političara, poznatih ličnosti i novinara. Njihovi privatni podaci, fotografije i prepiska mogli su se od decembra slobodno naći na mreži. Počinilac: 20-godišnjak iz nemačke pokrajine Hesen.
To mnoge građane navodi na razmišljanje. Šest od deset korisnika interneta su, prema anketi Dojčlantrend, veoma mnogo ili mnogo zabrinuti za bezbednost svojih podataka. Samo jedna manja grupa od četiri odsto ispitanika ne razmišlja o tome.
Za mnoge internet usluge neophodno je dati lične podatke i veliki broj korisnika interneta u tom smislu je skeptičan. Šezdeset procenata radije se odriče neke usluge ako je za nju neophodno dati lične podatke, a 37 odsto njih će dati svoje podatke bez obzira na mogući negativan efekat. Samo tri procenta ne vidi ništa problematično u davanju ličnih podataka na internetu.
Mlađi su bezbrižniji
Spremnost da se daju lični podaci mnogo je veća kod mlađe populacije korisnika interneta. Svaki drugi građanin do 34 godina starosti spreman je da dâ lične podatke kako bi koristio neku uslugu, dok je kod građana preko 65 godina starosti tek svaki peti.
Četrdeset procenata Nemaca redovno menja lozinke na svojim internet-nalozima. Devedeset odsto njih kaže da nikada ne otvara elektronsku poštu nepoznatih pošiljalaca, a 83 procenta korisnika redovno aktuelizuje softvere svojih kompjutera i pametnih telefona.
Promene svuda
Ipak, građane Nemačke ne uznemiravaju samo digitalni izazovi, već i kulturološke promene u njihovoj zemlji. Svaki drugi kaže da se „Nemačka mnogo više promenila nego što to oni vide kao dobro“. Ta skepsa posebno je raširena među biračima Altrernative za Nemačku, ali i dobra polovina birača demohrišćana (CDU/CSU), liberala (FDP) i Levice istog je mišljenja.
Oko polovina ispitanika zabrinuta je da se „sve više gubi naša kultura u Nemačkoj“ i da je uticaj islama prejak. Uprkos tome, 54 odsto ispitanih ponosno je na odnose u zemlji. Dve trećine smatra da država i državne službe dobro funkcionišu. U svakom slučaju, 82 odsto građana smatra da je savezna nemačka vlada u mnogim pitanjima nemoćna u odnosu na privredu.
Bez dobrih ocena za politiku
U svakom slučaju, mnogi građani nezadovoljni su radom savezne vlade: 65 procenata ispitanika sa pravom glasa za anketu Dojčlandtrend izjavljuje da su manje zadovoljni ili nisu uopšte zadovoljni velikom koalicijom pod vođstvom Angele Merkel. Samo jedna dobra trećina zadovoljna je radom koalicije.
Kao i obično, postavljeno je i pitanje o tome koliko su građani zadovoljni pojedinim političarima. Angela Merkel je u januaru završila na prvom mestu liste, njenim radom je zadovoljno 56 odsto građana. Na drugom mestu je Anegret Kramp-Karenbauer, nova predsednica CDU i naslednice Angele Merkel, čija je popularnost prilično skočila.
Iza nje je političar socijaldemokrata (SPD), Olaf Šolc (43%), ministar privrede iz redova CDU Peter Altmajer (42%) i ministar spoljnih poslova, socijaldemokrata Hajko Mas (40%). Predsednica SPD i šefica poslaničke grupe te stranke, Andrea Nales mora i dalje da se zadovolji sa svega 25 procenata onih koji su zadovoljni njenim radom. To je inače drugi najlošiji rezultat za Andreu Nales.
Kad bi u nedelju bili izbori?
Slično kao i u oceni rada vlade, stagnira i podrška vladajućim političkim partijama. Kada bi se u nedelju izašlo na izbore, CDU/CSU i SPD bi zajedno osvojili oko 44 odsto glasova birača – što znači da ne bi imali većinu.
Demohrišćani bi u ovom trenutku mogli da računaju sa 29 odsto glasova, što je mali pad u odnosu na početak septembra. SPD je sa 15 procenata bolja za jedan procenat. Zeleni su i dalje drugi sa 20 procenata. Za AfD bi, kao i pre četiri nedelje, glasalo 14 odsto birača. Za po jedan procenat bolji rezultat beleže i FDP i Levica.